Ja, Samir Kačapor

Ime i prezime: Samir Kačapor

Datum i mesto rođenja: 14.06.1980, Novi Pazar

Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona? Veoma teško bih proveo sedam dana bez mobilnog telefona, iako verujem da bi mi takav predah veoma prijao. Postao sam prilično zavisan od praćenja vesti i različitih informacija, kao i od svakodnevnog kontakta sa prijateljima, poslovnim partnerima i, naravno, porodicom.

Koju osobu najviše cenite? Postoji više osoba koje veoma cenim i bilo bi mi teško da izdvojim samo jednu. Kada govorim o porodici, tu su pre svega moj otac i majka, koji su mi podrška i uzor, moje sestre, koje su temelj mog postojanja, i moja deca, koja me svakodnevno dopunjuju i uče. Ipak, posebno mesto ima moja supruga Bilsena. Ona je uvek uz mene, ne samo kao bračni partner, već i kao moj najveći i najstroži savetnik i svojevrsni vodič kroz život. Od poslovnih saradnika posebno cenim Almira Šaćirovića, koji mi pomaže u svakodnevnom radu, ali i ume veoma kritički, mudro i spretno da me posavetuje u važnim poslovnim situacijama. Kada su javne ličnosti u pitanju, izdvojio bih Vinstona Čerčila, a od naših, posebno  mesto kod mene ima Rambo Amadeus, čija me mudrost, duboko razmišljanje i specifičan pogled na život istovremeno inspirišu i opuštaju.

Grad u koji želite ponovo otići?  Moskva, definitivno Moskva. Mnogo putujem i imao sam priliku da obiđem brojne zemlje i gradove, neke prelepe, a neke manje lepe. Ipak, Moskva je na mene ostavila posebno snažan utisak. Pre svega zbog svoje veoma duge i bogate istorije, ali i zbog kulture, umetnosti, raznolikosti i energije koju taj grad nosi.

Jelo koje biste mogli jesti svakog dana? Nećete mi verovati, ali svakog dana bih mogao da jedem piletinu i krompir. Posebno volim krompir, koji bih mogao da jedem u gotovo svakom obliku i spremljen na najrazličitije načine – osim pirea. Volim i kuvani pasulj i druga tradicionalna, stara jela. A kada je meso u pitanju, biftek je gotovo sastavni deo mog života. Ipak, najbolji biftek je, po mom mišljenju, upravo u mom gradu i taj ukus nigde drugde nisam uspeo da pronađem.

Kome najviše verujete? Prvenstveno verujem samom sebi, ali, pošto sam Blizanac, pomalo verujem i onoj osobini koja kaže da u sebi nosim više ličnosti. Zbog toga mi je ponekad potreban balans supruge kojoj neizmerno verujem, kao i najbližih prijatelja, kojih imam dovoljno i kojima bezrezervno verujem. Ipak, kada bih morao da izdvojim samo jednu osobu, definitivno bih rekao – svojoj majci, i zauvek će tako ostati. Njena iskrenost, vernost i odanost, dobrota i pažljivost, a uz sve to i, kako bi ona sama rekla, „ona sitna pamet“, osobine su zbog kojih se za nijansu razlikuje od svih drugih ljudi u mom životu.

Gde se najbolje odmorite? Najbolje se odmorim kada privatno putujem, pre svega sa svojom suprugom, ali i sa užom porodicom ili prijateljima. Putovanja su za mene trenutak koji me pokreće, daje mi novu energiju i snagu da još više radim, učim, usavršavam se i napredujem. Gotovo uvek već tokom jednog putovanja napravim plan za neko novo, pa mi upravo ta pomisao daje dodatnu volju da se vratim svakodnevnom životu i obavezama. Ipak, kada bih morao da izdvojim jedno mesto, to bi definitivno bilo more. Jedna od mojih najvećih želja je da starost provedem u nekoj maloj morskoj uvali, u kućici sa pogledom na more, uz jednu malu barku kojom bih obilazio obalu i tražio skrivene plaže sa tirkiznom bojom mora koja me najviše opušta.

Najbolji dan u životu? Meni je svaki dan na svoj način sadržajan i najbolji, ali posebno pamtim dane koji su obeležili moj život – rođenje moje dece, trenutak ženidbe i venčanja, kao i posebne trenutke kada se cela porodica okupi. Ranije su to često bila okupljanja na vikendici mojih roditelja u Sarajevu, koju su zamenili vikendicom u Osaonici kod Novog Pazara, a u skorije vreme kod moje sestre Zehre, u njenom letnjem apartmanu u Zadru. Ipak, verujem da moj najbolji dan još nije došao. Mislim da će tek doći i da će sigurno biti vezan za neki od velikih i važnih trenutaka koji očekuju moju decu. Iskreno se nadam da ću doživeti taj dan – dan kada njihov uspeh postane ostvarenje neke moje neispunjene želje.

Poslednja laž na koju ste naseli? Au, jako teško pitanje. U poslednje vreme sam, čini mi se, baš dosta puta nasedao na razne laži – pre svega na one koje dolaze od političara, ali i na društvenim mrežama, gde je sve više isprepleteno lažnim vestima i sadržajem koji proizvodi veštačka inteligencija. A možda najčešće nasedam na onu večitu priču o miru u svetu, blagostanju i boljoj budućnosti. Čovek se valjda nada, pa zato ponekad i poveruje.

Koliko ste aktivni na društvenim mrežama?  Hmmm, opet mi verovatno nećete verovati, ali skoro nikako. Pomalo sam aktivan na LinkedInu, gde uglavnom objavljujem informacije o svojim poslovnim poduhvatima. Nemam Facebook, Instagram, Twitter odnosno X, TikTok, niti bilo koji drugi društveni oblik aplikacije ili kanala. Jedino što koristim i pratim jesu statusi ljudi, odnosno mojih kontakata i prijatelja na WhatsAppu, a i sam ponekad postavim neku fotografiju sa poslovnog događaja, putovanja, porodičnog okupljanja ili trenutka provedenog sa prijateljima – i to je uglavnom sve. Pomalo je neverovatno kada se uzme u obzir da živimo u svetu u kojem gotovo svi koriste takve načine komunikacije, ali ja društvene mreže jednostavno ne volim i nikada nisam imao potrebu da budem posebno prisutan na njima.

Najlepši poklon koji ste dobili? Zaista mi je teško da izdvojim neki poseban poklon, jer nisam materijalista i takvi pokloni me sami po sebi ne raduju mnogo. Ako ljubav može da se uvrsti u poklon, onda je to definitivno ljubav koju mi pruža moja porodica. U njoj najviše uživam i ona me najviše raduje. Od materijalnih poklona izdvojio bih najskoriji poklon moje supruge – pametni sat. Više od samog sata oduševio me je njen gest, posebno zato što mi ga je poklonila na svoj rođendan. Uz to, sat ima nekoliko gedžeta koji mi zaista znače i koje svakodnevno koristim. Posebno pamtim i poklon koji sam za svoj 46. rođendan dobio od supruge i dece. Pripremili su mi fotografije iz mladosti i detinjstva, slatkiše koje volim i garderobu koja mi se dopada. Međutim, najviše me je obradovalo to što su se toliko potrudili i pokazali koliko me dobro poznaju. Zbog toga sam se osetio posebno voljenim, važnim i ponosnim na njih. A tu su i pokloni koje redovno dobijam od dvojice ortaka sa kojima držim lokalni pab u Pazaru. Oni me gotovo svaki put nasmeju i oraspolože nekim svojim šaljivim porukama i poklonima za rođendan.

Omiljena životinja? Lav. Definitivno lav.

Omiljeni muzičar ili bend? Omiljeni bend su mi definitivno Dire Straits, a odmah zatim Red Hot Chili Peppers. Kada su muzičari u pitanju, teško bih mogao da izdvojim samo jednog, jer je muzika sastavni deo mog života i jedna od mojih najvećih motivacija. I sam sam na neki način muzičar – pijanista. Detinjstvo mi je posebno obeležio period kada sam bio član pop-rok benda „Alkatraz“. Ja sam svirao klavir, Pljeh solo gitaru, Đuka bas gitaru, Toba je bio vokal, a Mitko je svirao bubnjeve, a Pekar nas je čuvao i pomalo bio prateči vokal. To je bilo jedno posebno vreme i uspomena koje i danas sa osmehom pamtim.

Omiljeni pisac? I ovo je za mene veoma teško pitanje. Na prvom mestu bih izdvojio svog oca, koji me svojim knjigama i pričama koje zapisuje stalno inspiriše. Od lokalnih pisaca posebno izdvajam Enesa Halilovića, čijim sam delima naročito ponosan kao neko ko ga poznaje i ko je odrastao u istoj čaršiji, odnosno u istoj mahali, sa njegovim bratom Muamerom. Tu su, naravno, i Ivo Andrić, Šekspir, Dostojevski i mnogi drugi veliki pisci koji su na različite načine ostavili trag u mom životu.

Poslednja knjiga koju ste pročitali? Poslednja knjiga koju sam pročitao bila je „Čekajući Azraila“, sarajevskog pisca Edina Zubčevića. Knjiga govori o surovim i teškim uslovima života u opkoljenom Sarajevu tokom devedesetih i ostavila je snažan utisak na mene. Pre nje sam pročitao knjigu svog oca Saita Kačapora, „Udade se Nusreta“, koja govori o jednoj tužnoj ljubavnoj priči sa Pešteri. Ta knjiga je na mene ostavila posebno snažan utisak upravo zbog svoje priče, ali i zbog činjenice da ju je napisao moj otac.

Omiljeni filmski lik? I ovo je veoma teško pitanje, jer ima mnogo glumaca i likova koje posebno cenim. Od starijih bih izdvojio Al Paćina, Roberta de Nira, Morgana Frimena i, možda najviše, Toma Henksa. Od mlađih muških su mi posebno dragi Bred Pit, Leondardo di Kaprio, Met Dejmon i Tom Hardi, a možda bih ipak najviše izdvojio Vila Smita, a od glumica Šarliz Teron, Ketrin Zita Dzons, a na posebnom mestu mi je Nikol Kidman. Kod svih njih posebno cenim način na koji svojim likovima daju karakter, emociju i posebnu životnost.

18. Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju? Evropsko prvenstvo u plivanju koje se odigralo u Beogradu, na kojem se takmičio moj sestrić Mak Edvin Kačapor Nurkić. Posebno mi je ostalo u sećanju to što je nastupao kao jedan od najmlađih i veoma talentovanih plivača, kao predstavnik Jejla iz Nju Hejvena, a pod zastavom Federacije Bosne i Hercegovine. Biti prisutan i gledati nekoga iz svoje porodice na tako velikom sportskom događaju za mene je bilo posebno iskustvo i trenutak velikog ponosa.

Tim za koji navijate: „Plavi“ – FK Novi Pazar.

Omiljena narodna izreka: „Sve će to narod pozlatiti.“ Često je koristim u ironičnom tonu, a ponekad i šaljivo, zavisno od situacije.

Koje pitanje najviše mrzite: „Šta radiš?“ Ako me pitaš samo reda radi, odgovoriću: „Ništa, a ti?“ A ako me zaista pitaš da bi saznao šta radim, onda bismo morali da sednemo i da ti pričam jedno dva dana šta sve radim. Hahahah.

Vaša najveća nada: Najveća nada mi je da će ljudi jednom shvatiti koliko smo mali i prolazni i da ćemo zbog toga morati drugačije da razmišljamo. Voleo bih da prestanemo sa svim mogućim podelama – od religijskih i nacionalnih, pa sve do onih najsitnijih političkih. Mislim da bismo, kada bismo više gledali jedni druge kao ljude, a manje kroz pripadnost bilo kojoj grupi, mogli da napravimo mnogo bolje mesto za život i da makar malo sačuvamo ovu našu malu planetu Zemlju koju smo već previše uništili i koja bojim se neće dugo trajati ako ovako nastavimo.