Zamislimo jednu ženu koja je imala dugu, plavu kosu, svetle i blistave oči, bledo i nežno lice, graciozan hod… Ima takvih žena, ali jedna je među njima Laura o kojoj je pesnik Frančeesko Petrarka ispevao ovu knjigu koja vekovima pobuđuje pažnju čitalaca, posebno pesnika.
Ima stručnjaka koji sumnjaju da je Laura postojala, te da je njen izgled možda Petrarkin prikaz zamišljene ženske lepote – više ideal nego portret stvarne osobe. Vekovima traje rasprava da li je Laura bila stvarna osoba, ali se svi slažu da su pesme o Lauri velika poezija ne samo u epohi kad je nastala nego i poezija koja ima nezaobilazno mesto u istoriji literature.
Smatra se da se opevana dama zvala Laura de Noves, Petrarka je pisao o njoj i posle njene smrti, pa je drugi deo Kanconijera ispunjen tugom i sećanjem. Knjiga je nastajala oko četrdeset godina – od približno 1327. godine, kada je, prema predanju, prvi put ugledao Lauru, pa sve do 1368. godine; zbirku je dorađivao gotovo do svoje smrti 1374. godine.
Glavni kvalitet Petrarkinog Kanconijera jeste duboka analiza čovekovih osećanja i unutrašnjeg sveta. Petrarka ne opisuje samo ljubav prema ženi nego i svoje unutrašnje sukobe. Veliku pažnju posvetio je svojim osećanjima. Postao je uzor mnogim evropskim pesnicima koji su krenuli u petrarkizam.
Radi razmevanja samog pesnika, čitalac treba znati da je Frančesko Petrarka sin notara koji je bio pristalica bele gvelfske stranke. Zbog političkih sukoba porodica je bila primorana da napusti Firencu. Frančesko je imao mlađeg brata, monaha kojeg je veoma poštovao. Iako se nije ženio, pesnik je imao dvoje vanbračne dece. Nadživeo je sina Đovanija koji je umro od kuge, a ćerku Frančesku je priznao i ona je živela sa pesnikom tokom njegovih poslednjih godina.
Petrarkine pesme su dokaz da čovekova ljubav i pesnička fantazija ponekad premašuju realne međuljudske odnose – iako je čitav život pevao o Lauri, nema dokaza da su njih dvoje ikada bili u ljubavnoj vezi ili da su se čak upoznali. Laura je ostala velika inspiracija neoženjenog pesnika, a mnoge pesme iz ove knjige ukrasile su brojne antologije svetskog pesništva. Veliki poštovalac Petrarkinog dela bio je Bokačo, a dva genija drugovala su godinama.
