Neka se čitalac upozna i sa delom pisca koji se nije opismenio kad je imao sedam godina. Marko Miljanov je naučio da čita i piše negde oko pedesete godine života, ali je stigao da napiše značajne knjige. Sada preporučujemo zbirku kratkih priča u kojima pisac opisuje stvarne događaje i ljude iz crnogorskog plemenskog života. Delo je nastalo sa željom da sačuva uspomenu na ljude koji su pokazivali hrabrost i moralne vrednosti.
Najvažnija misao data je kao definicija. Junaštvo je braniti sebe od drugih, a čojstvo je braniti druge od sebe.
Delo čine kratke priče koje liče na narodne predaje. Jezik je jednostavan, ali ekonomičan, precizan; svaka priča je duboko proživljena od strane pripovedača. Likovi su uglavnom ljudi iz stvarnog života, sa istovetnim imenima. Delo nije samo opis prošlosti, već pokušaj da pokaže kakav čovek treba da bude. Mlad čitalac posebno će biti zainteresovan kad vidi da je pisac u prvi plan stavio držanje date reči, poštovanje protivnika, a obraz je stavio iznad lične koristi.
U pričama se naziru svi važni detalji plemenskog života, sukobi, osvete, ratovi i pravila časti kada je reč bila važnija od života.
Takozvane obične priče uzdignute su do nivoa univerzalnih poruka, a ponekad i simbiolička vrednost pojedinih postupaka nadilazi vreme. Postupci ostaju upamćeni kao međaši ljudskog ponašanja i egzistencije.
Marka Miljanova veoma su cenili Jovan Skerlić, Veljko Petrović, Ljubomir Kovačević… Ima mnogo razloga da današnji čitalac posveti vreme ovom delu, pročita ga i razmisli o pojedinim dubokim porukama koje mogu oblikovati ponašanje i pomoći tumačenju savremenog čoveka.
Enes Halilović
