Ja, Dejan Mak

Ime i prezime: Dejan Mak

Datum i mesto rođenja: 2.8.1974. u Vršcu

Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Teško da mogu nekoga da posavetujem jer ni sam to još nisam pokušao. Mislim da je vrlo jednostavno – nikako ne prilaziti telefonu sedam dana. Jednostavno jeste, ali nisam siguran da je i moguće. Pobeći negde, daleko što dalje, gde nema wifi-a, bi možda mogao da bude recept. Verujem da bi drugi i treći dan mogao da bude daleko teži nego sedmi i osmi. Na kraju, naviknemo se na sve.  

Koju osobu najviše cenite: Meni najbliže, članove porodice. Oni me svakog dana nauče nešto novo. Cenim i sve slobodne ljude koji nisu zaboravili da misle, kao i ljude koji još uvek u ovom vremenu nalaze snage da rade za opšte dobro i pored toga što ih okolina smatra za budale.

Grad u koji želite ponovo otići: Pariz. Grad u kome sam studirao. Studije sam završio pre 26 godina i od tada se nisam vratio. Zašto? Ne znam, ali uvek je bilo lako naći razlog.

Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Crêpes jambon fromage, palačinke sa šunkom i sirom. Zahvaljujući supruzi, ekspertu za palačinke, jedem ih najmanje jednom nedeljno.

Kome najviše verujete: Svojim najbližima, kumu i nekolicini prijatelja i kolega. Čini mi se da se sa godinama sužava broj ljudi kojima čovek veruje. Nije dobro što je tako. 

Gde se najbolje odmorite: Kod kuće. Dugo nisam putovao i boravio negde neki duži period. Lako ću i za to naći opravdanja. Nije dobro što za sve lako nalazim opravdanja.  

Najbolji dan u životu: Uglavnom oni koje provedem sa porodicom. Sećam se jednog popodneva, pre dosta godina na letovanju u jednoj kući bez interneta u Meljinama. Čitali smo knjige. Moj sin se prvi put susreo sa stripom tada. Čitali smo i pričali do kasno u noć. To je stvarno bilo super.    

Poslednja laž na koju ste naseli: 2018. „Ma pašće sa vlasti još ove zime, kad ti kažem“

Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Previše. Sticajem okolnosti, moj novi projekat, kako bi to rekli ljudi sa estrade, „storyMAKer“, književni podcast koji sam počeo da vodim i uređujem, naterao me je da pod stare dane stičem i nova znanja u vezi digitalnog marketinga i promocije na mrežama kao što su Fejsbuk i Instagram, praćenje vidljivosti na Jutjubu, itd. Nekad mi se čini da je provaljivanje tih algoritama neka vrsta igrice i nadmudrivanja. Uglavnom, eto zbog toga, i opet pravdam sebe, previše vremena sam na društvenim mrežama.  

Najlepši poklon koji ste dobili: Jedan od najdražih su mi bežične slušalice za rođendan od dece.

Omiljena životinja: Pas. Mešanac Mirko je član porodice već skoro deset godina.

Omiljeni muzičar ili bend: Sve u kategoriji „omiljeni“ se menjalo i ne prestaje da se menja tokom godina. Na kraju osnovne otkrivam The Cult. U gimnaziji je to naravno bio grandž i Nirvana. Onda je usledio period bluza i otkrivanje starije muzike: Klepton, Stonsi, Bitlsi, Dorsi, Dire Straits… Sredinom devedesetih se pojavio brit pop, i u vreme kad se vodila bitka između Oasisa i Blura ja sam čvrsto stajao na strani braće Galager, mada je britanski tron brzo preuzeo, bar što se mene tiče, Džarvis Koker i njegov bend Pulp. Period studija u Francuskoj su dobrim delom obeležili: kultni Serž Genzbur, Fransis Kabrel, Noar Dezir, i genijalni reper tog vremena MC Solaar. Sada ponovo otkrivam Artic Monkeys i neverovatan talenat Alexa Turnera. Odlično mi je i sve što je radio sa The Last Shadow Puppets. Ipak, poslednjih meseci otkrivam sve više brazilsku muziku i sambu. Ima u toj melodiji nekih dubina, nekih dalekih slika uronjenih istovremeno u tugu, melanholiju, radost i nadu. Ako bih morao da odaberem nekog za koga bih mogao da kažem da mi je najomiljeniji svih vremena, bio bi to naravno Tom Waits. Slušam ga skoro bez većih pauza, slobodno mogu da kažem od svoje 15 godine i u njegovoj muzici i poeziji čak i danas otkrivam nešto novo. 

Omiljeni pisac: Opet zavisi od životnog doba. U srednjoj i na fakultetu je to bio Selindžer. Dugo tragam za onim izgubljenim osećajem koji sam nekad imao kada bih pročitao poslednju rečenicu neke dobre knjige. Ipak, sličan osećaj mi se vratio kad sam, negde u vreme korone, čitao Selina i njegovo Putovanje nakraj noći. Osećao sam se kao klinac koji se obradovao dobroj knjizi. 

Poslednja knjiga koju ste pročitali: Rekao sam da vodim književni podcast, tako da sada čitam knjige svojih gostiju. Trenutno čitam Polje meduza Ota Oltvanjija. Radi se o zaista odličnom trileru i veoma dobrom piscu!

Omiljeni filmski lik: Truman Burbank.

Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Finalna utakmica u vaterpolu na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984. Imao sam deset godina i bilo mi je žao što na kraju utakmice nisam mogao da skočim u bazen sa Ratkom Rudićem i ostalima. Pamtim još i Svetsko prvenstvo u fudbalu u Meksiku 1986, i ono Francuskoj 1998, jer sam u to vreme tamo boravio, što ne znači da sam Mijatovu prečku lakše podneo.

Tim za koji navijate:  Crvena Zveda, ali ni izbliza to više nije navijanje kao nekad.

Omiljena narodna izreka: Isteruje MAK na konac

Koje pitanje najviše mrzite: Otkud to da se neko ko je završio marketing bavi pisanjem?  

Vaša najveća nada: Da su naša deca pametnija od nas i da će im biti bolje.