Ja, Dragica Užareva
Ime i prezime: Zovem se Dragica. Tu nema ništa sporno. Prezime je diskutabilno. Najpre sam bila Đurić. Poslednjih tridesetak godina sam Ivanović, ali mi je od svih draže prezime koje mi je nadenulo moje selo (nešto kao porodični nadimak). To Užareva, kako su me od detinjstva zvali moji Lipolištani prezime je koje mi određuje identitet.
Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Događalo se. I veoma je lako. Okrepljujuće. Bilo je dovoljno da kupim budilnik. Nažalost, okolina baš i nema razumevanja za moj otpor prema telefonskim razgovorima.
Koju osobu najviše cenite: Uvek sam najviše cenile one ljude od kojih najviše mogu da naučim, pod uslovom da delimo slična etička načela. Zato od svih ljudi koje poznajem najviše cenim svog ujaka Tomislava Ž. Popovića. Širok spektar interesovanja, temeljno obrazovanje sticano i institucionalno i na nekonvencionalne načine, avanturistički duh, prava mera istrajnosti u radu i prepuštanja hedonizmu, vitalizam kakav se retko sreće, duhovitost na istoj razini. Život uvek smisli način da uz njega iz godine u godinu naučim poneku novu lekciju.
Grad u koji želite ponovo otići: Pariz. Prilikom prve posete videla sam mnogo toga što me malo zanima i tako molo onoga što je predmet mog najvećeg interesovanja.
Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: „Od dva zalogaja iste slasti drugi je otužniji“, reče neko mudar, premda je i engleski romatičar Kits bio na tom tragu. Svakodnevno se može jesti samo nešto što je savršeno u svojoj jednostavnosti. Dakle, domaći crni hleb sa semenkama i kozji sir u maslinovom ulju ili mantije. Treće nema.
Kome najviše verujete: Iako ne delujem tako, veoma sam nepoverljiva. Uprkos tome, svom rođenom bratu bezrezervno verujem, iako ne bi trebalo. Uvek smisli nove načine da mi proda neku nemoguću priču, kao kada me je u detinjstvu uverio da kokoška ima četiri noge (iako sam rasla na selu), pa sam zbog toga pogrešno uradila zadatak iz martematike). Dakle, moja vera u njega je iracionalna, ali konstantna!
Gde se najbolje odmorite: Na planini. Planinski vazduh i svežina noći, fizički napor (jer kud god da kreneš moraš da uposliš mišiće) okrepljujući su. Još ako je ta planina Rtanj, odmor je zagarantovan, čak i kada odeš da tamo nešto odradiš.
Najbolji dan u životu: Početak novembra daleke 1989. godine. Prijatelj me s mukom budi iz narkoze. Otvaram oči i prvo što vidim je sunce koje blješti kroz prozor. Ne marim za bol. Svesna sam da je kraj svim mojim kolebanjima i da sam se okrenula slavljenju života i da ću ga baš zbog toga umnožavati koliko mi bude bilo dato. Sledeća četiri najbolja dana u životu su upravo oni dani (tri dana i jedno praskozorje) u kojima sam rodila svoju decu.
Poslednja laž na koju ste naseli: Prijatelj Zoran SveJovanović me je slagao da je moj tekst za koji je on komponovao muziku i koji je trebalo da pripadne njegovom muzičkom sastavu Slobodni strugari prodao sinu Bekima Bekića (odakle bih ja znala da taj čovek nema sina!) za prilično veliku sumu i pustio mi da čujem kako je taj mladić peva. Bila sam užasnuta lošom dikcijom, promašenim padežima. U ta dva i po minuta, koliko sam uspela da izdržim, pre nego što sam eksplodirala, hiljadu moralnih dilema mi je prošlo kroz glavu, prava borba između interesa (ne samo ličnog, veći je problem kada su u pitanju interesi dragih bića) i principa… Tek kada sam kategorički rekla da to ne dolazi u obzir i da sam spremna čak i da podnesem tužbu, ukoliko protiv moje volje to snime, on je prsnuo u smeh i rekao mi da su tog dana snimili muziku, pa su iz radoznalosti pustili da veštačka inteligencija otpeva. Imala sam želju da ga prebijem!
Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Na fejsbuku sam redovno prisutna, jer mi je od prvog trenutka kada sam ga otvorila bio način da se povežem sa dragim bićima rasutim po različitim zemljama i da ih vratim u svoj život. Ne verujem da ima više od deset ljudi među mojim fb prijateljima koji mi nisu prijatelji ili poznanici iz života, a i ti, navodno nepoznati su ljudi iz branše, sa kojima uspostavljam poslovnu saradnju. Na Instagramu sam veoma retko. Koliko da pogledam šta ima novo kod moje srednje kćeri, jer onna svoje radove i poslovne uspehe tu objavljuje. Tik Tok mi služi za promovisanje svojih glumačkih i pesničkih poduhvata, ali sa jednom objavom mesečno, jasno je da na to ne trošim mnogo vremena. Kao i sve na svetu, društvene mreže su korisne, ako se koriste za dobre stvari.
Najlepši poklon koji ste dobili: Poklone ne rangiram po materijalnoj vrednosti, ni prema lepoti, već prema dragosti. Izdvojiću dva poklona i oba su na neki način vezana za Branka Miljkovića. Kada je nemački pesnik i prevodilac Johan Lavundi prevodio Miljkovićeve sabrane pesme, uputili su ga da se oko nedoumica konsultuje sa mnom. Iako se pre toga nismo poznavali naša saradnja nije bila zasnovana na materijalnim interesima, već na ljubavi prema pesniku. Knjiga je već bila završena, objavljena, poslata i na moju adresu, ali pravi poklon je tek sledio. Johan je objavio pesmu koju je posvetio Branku Miljkoviću i meni. U tom trenutku nisam mogla da zamislim ništa lepše i draže, nego da se moje ime nađe pored Brankovog! Delovalo mi je kao neko poetsko venčanje. Drugi poklon mi stoji naspram uzglavlja kako bi bio ono što prvo vidim kada otvorim oči. Na zatvaranju izložbe (baš na Miljkovićev rođendan, u biblioteci koja nosi njegovo ime), slikarka Jasmina Sarić je govorila o Miljkovićevoj porodici, sa kojom je u rodbinskim vezama i istakla da sam od svih članova porodice upravo ja (kao prisvojeno dete) najviše učinila za popularisanje Brankovog imena, skinula sa zida njegov portret koji je zauzimao centralno mesto izložbe i poklonila mi ga. Uz takva dva poklona, osećam se kao da mi je poklonjeno sve!
Omiljena životinja: Vuk i njegov najbliži, nešto pitomiji rođak – pas.
Omiljeni muzičar ili bend: Pošto je već sasvim očigledno da patim od dihotomija, reći ću da su Dorsi meni najdraži strani bend, a da od domaćih najviše volim Propagandu 117. Obe grupe su za frontmene imale odlične pesnike.
Omiljeni pisac: Čak i oni koji me sasvim površno znaju moje ime vezuju za pesnika Branka Miljkovića. Tu je već reč o sudbinskom čitanju. Na sreću, uspela sam da ne postanem čovek jedne knjige i u prozi nikada ne bih mogla da izdvojim samo jedno ime: Dostojevski, Bulgakov, Harms, Tomas Man, Prust…
Poslednja knjiga koju ste pročitali: Upravo sam okončala čitanje romana Rajske prevare, dramaturga Vladimira Arsića. Objavljen je pre dvadesetak godina, ali mi je tek sada došao u ruke. Premašio je moja očekivanja. Krenula sam da ga čitam iz ljubaznosti, a onda uživala u svakoj sekundi čitanja: lepa rečenica, radnja nije data hronološki, karakteri se, shodno tome ne razvijaju nego otkrivaju dleić po delić, odlične rasprave o umetnosti, posebno o arhitekturi i muzici, ali među likovima je i jedan profesor opšte književnosti, što sve čini zanimljivijim. Preporučujem!
Omiljeni filmski lik: Hanibal Lektor! Bez njega ne bi bilo nekoliko izvrsnih filmova u kojima sam uživala, među kojima je najpoznatiji Kad jaganjci utihnu.
Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Bila sam tada vrlo mlada, ali dugo zatim sam se pitala da li bi tok istorije Balkana (i ne samo fudbalske istorije!) bio drugačiji da je
Faruk Hadžibegić šutnuo loptu onako kako ume, umesto što ju je samo plasirao. Kamerun, za koji sam navijala, najviše zbog njihovog
golmana, koji je delovao kao književni lik, takođe je otpao. Na moj rođendan je odigrano finale, i uz beskrajno nezanimljivu igru Argentina je izgubila od Zapadne Nemačke. Tako ti i treba, Argentino!
Tim za koji navijate: Crvena zvezda
Omiljena narodna izreka: Ako ne znaš šta ti je, pogledaj gde ti je, pa kad ga ne nađeš, e – to ti je!
Koje pitanje najviše mrzite: Kako si? Retorska pitanja dopuštam samo u literaturi. Jednom me je drag poznanik pozvao telefonom i prvo postavio to pitanje. Bila sam surovo iskrena i navela sedam loših stvari koje mi se sinhrono događaju. Nakon dvominutne jadikovke, rekao mi je da je shvatio poentu i da mi više nikada neće postaviti to pitanje.
Vaša najveća nada: Dum spiro spero! To je moj moto. A najveća nada mi je da ću jednom otkriti kako sve ima svoj smisao. Čak i nosači aviona!
