Himenes o egzistenciji lepote
uz knjigu Ja nisam ja, izdavač: Rad, Beograd, 1977. prevodilac: Boško Bogetić
Ovo je pesnik koji je mnogo dana i godina proveo u lečilištima, sanatorijumima, banjama, u bolnicama, gotovo uvek na ivici života pevao je o životu.
Rođen u Andaluziji, a živeo u Madridu; napustio studije prava i posvetio se slikanju i poeziji. Iz pevanja o folkloru on seli svoj stih prema pitanjima egzistencije.
Mnogi španski pesnici Himenesovog vremena povlađivali su publici i banalizovali izraz, a on je želeo da kreira ukus. Njegov kredo se pamti: „Za manjinu, zauvek.“ Početkom građanskog rata Himenes odlazi u Ameriku. Iskustvo izgnanstva daje novu dimenziju njegovoj poeziji.
Po rečima Raše Livade, Himenes je smatrao da je lepota dokaz o postojanju Boga, jer egzistencija lepote ukida egzistenciju ništavila. U lepotu svojih stihova Himenes je utkao mnogo skrivenih smislova, aluzija, niti sa foklorom i ishode različitih ideja.
Verovatno ni Nobelova nagrada nije mu bila uteha posle smrti njegove supruge Zenobije koja je život posvetila ne samo suprugu već i njegovom izvanrednom pesničkom delu koje se smatra jednom od vrhova poezije na španskom jeziku. Dragi čitaoci, vratimo se ovom pesniku koji još uvek nije do kraja odgonetnut, ali svakim čitanjem pokazuje novu dimenziju. „Ja nisam ja“ jedna je od najpoznatijih pesama prošlog veka, i ona čeka da iznova bude otkrivena i citirana.
Enes Halilović
