Ja, Boris Tanović
Diplomirao i masterirao na srpskoj književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radio kao profesor, sada kao bibliotekar. Objavio tri zbirke pesama: Veslanje po suvom (2016), Nadežnik sreće (2018) – Paunova nagrada i Suteren blues (2024). Još jedna zbirka i roman u fioci. Uskoro i na svetlosti dana.
Ime i prezime: Boris Tanović
Datum i mesto rođenja: 18. jul 1997. u Užicu
Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Već dugo razmišljam da obnovim odnos s Nokiom, a u kontekstu današnje hiperupotrebe telefona, mislim da bi taj korak bio jednak nekorišćenju.
Koju osobu najviše cenite: Pošto oni doslovno umeju biti kao jedno – svoje roditelje.
Grad u koji želite ponovo otići: Kad bih mogao da zamenim stvarnost naše prestonice za pozorište – želeo bih da ponovo odem u grad iz predstave Klošmerl, koja se igrala u BDP-u, ali pošto nemam tu moć, biće uteha da odem bar do Đenove
Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Špagete bolonjeze
Kome najviše verujete: Svom instinktu
Gde se najbolje odmorite: Leti na Adi Bojani, prolećem na Kosančićevom vencu
Najbolji dan u životu: Predstava Nestvarni grad u u formi vođene šetnje u Starom gradu u Budvi za moj 28. rođendan.
Poslednja laž na koju ste naseli: Sve će to doći na svoje.
Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Verovatno prosečno, ali za moj ukus previše
Najlepši poklon koji ste dobili: Maslinasto-belu košulju na pruge
Omiljena životinja: Jež
Omiljeni muzičar ili bend: Točak, tj. SMAK
Omiljeni pisac: Anton Pavlovič Čehov
Poslednja knjiga koju ste pročitali: Golmanov strah od penala od Petera Handkea
Omiljeni filmski lik: Otac (iz istoimenog filma Srdana Golubovića).
Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Mnoge Partizanove fudbalske i košarkaške utakmice, ali pre svega, prvi večiti derbi koji sam uživo gledao, 137. po redu. Bio je 28. novembar 2009. godine, a ja samo 12 godina. Otac i ja smo na južnoj tribini Zvezdinog stadiona i u nekom momentu drugog poluvremena navijači kreću da pale stolice. Izlazimo ranije sa stadiona, ne dočekavši kraj. Tad sam na očevu molbu obećao da nikad neću ponovo otići na jug. Iako sam u prvim godinama fakulteta redovno išao na Partizanove utakmice, nikad nisam prekršio obećanje.
Tim za koji navijate: ,,Samo jedan klub, samo jedan gradˮ
Omiljena narodna izreka: Ne gaji zmiju u nedrima.
Koje pitanje najviše mrzite: Što kasniš?
Vaša najveća nada: Da će uskoro doći smak polusveta…
