Ja, Nevena Ilić

Ime i prezime: Kombinacija cveta i gromovnika, uz sufiks -ić i nekoliko glasovnih promena.

Datum i mesto rođenja: Rođena u junu, uoči Vidovdana, u gradu u kom se nalazi veliki hram sa krstom od dvanaest metara, teškog oko dvanaest tona, pozlaćenog 24-karatnim zlatom. U ovom gradu i dalje se ponekad naruči topli ili hladni Nes, i mnoga naselja u njemu poseduju primetnu i lepu brutalističku arhitekturu. U ovom gradu niko ne gleda svoja posla i to je dobro. Tako se stvaraju veze među ljudima. Jednom sam napisala da mi je drago što sam rođena na Balkanu, jer u suprotnom, estetika ružnog mi nikada ne bi bila ovoliko bliska. Za ovu vrstu ljubavi i estetske sklonosti, direktno je zaslužan moj rodni grad.

Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Na nekom okupljanju sa puno ljudi, gde je toliko sadržajno da nemam kad da gledam u telefon. To se dešavalo.

Koju osobu najviše cenite: Cenim mnogo ljudi, na primer, kasire i kasirke koji brzo skeniraju robu, uz to vrate kusur, otcepe fiskalni račun i kažu Hvala, doviđenja! Tako kad urade sve u tri sekunde, zaista je impresivno! Cenim taksiste koji vam vrate telefon, novčanik ili zaboravljeni kišobran. Dobre komšije. Strpljive ljude. Lekare koji vas proslede dalje ako nešto ne umeju da urade sami. Ljude koji će nekome pružiti pomoć, a ništa neće tražiti zauzvrat. Cenim srdačne ljude, pune energije, preduzimljive, radoznale, ljude koji se trude. Najlakše je sedeti u ćošku, ćutati i reći nije mi dan danas. Osim toga, cenim i ljude koji prepoznaju tuđ trud. Cenim ljude koji podržavaju suštinu, ne poznanstva, izgled i društvene mreže. Cenim osobe na koje možeš da se osloniš. Aktivne osobe. Ljude u pokretu. Cenim osobe koji pričaju na svom dijalektu, svojim akcentom. Cenim ljude koji imaju strast prema nečemu. Ljude koji dobro rade svoj posao. Najviše cenim ljude koji ne pretenduju da budu nešto što nisu. 

Grad u koji želite ponovo otići: Fiskardo, mali gradić u Grčkoj u kom su stolovi okrugli, stoljnaci beli, čaše staklene i visoke. Noć je topla. Kada Fiskardu prilazite s vode, kao da ulazite u impresionističku sliku. Želim da se vratim u Ulcinj, da odem na Veliku plažu, tamo se osećam kao da sam u pustinji.

Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Jaje na oko. Možda to već i radim.

Kome najviše verujete: Gugl timu kada mi od njih stigne onaj mejl: Da li ste to vi? Ako ste to vi, ne morate ništa da preduzimate.

Gde se najbolje odmorite: Svaki dan mora negde da se izađe, neko da se pozove, nešto da se završi. Da bi se život odvijao, potrebno je mnogo rada. To je sve dosta dosadno, svi ti repetitivni obrasci postojanja. Ali da se čovek ceo dan odmara, verovatno ne bi mogao da preživi. Odmaranje je opasno isto koliko i ignorisanje umora. Ja se možda najbolje odmorim kad uđem u leto. Tad je život dinamičnijii i mnogo toga se odvija napolju. Leti je sve mnogo lakše, odmaram se i dok radim gomilu stvari, jer ih radim na suncu.

Najbolji dan u životu: Kad napišem ili napravim nešto čime sam zadovoljna. Kad hodam gradom i nepoznati ljudi na ulici primećuju da sam dobro raspoložena. Svi ti se smeškaju, svi su ljubazni. Sigurno znate takve dane. To su najbolji dani. Dani u kojima ima bliskosti, konekcije.

Poslednja laž na koju ste naseli: Ne brini, nije tamo toliko hladno i Proći će. Još uvek nasedam.

Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Ne objavljujem svaki dan šta jedem, s kim sam u gradu i gde. Kada razvijem film izaberem neke meni drage fotografije i to zakačim na Instagram. Koristim ga kao vizitkartu. Objavim tu i tamo šta sam prevela, u kom časopisu su mi izašle pesme i slično. Na taj način se povezujem sa ljudima iz istog polja. Takođe održavam svoj profil da duže traje koji je posvećen kolažima koje radim. Najviše bih volela da ne moram time da se bavim uopšte i da neko drugi to radi umesto mene, ali nažalost nisam u toj situaciji. U međuvremenu, razmišljam o alternativnim vidovima oglašavanja, kao što su su posteri, stikeri, pečati… Iscrpljujuće je stalno biti na telefonu. Plus, od toga mogu da vam stradaju palčevi.

Najlepši poklon koji ste dobili: Monografiju Strandbeest Tea Jansena.

Omiljena životinja: Svakako mačka, bez premišljanja, apsolutno superiorna životinja u svakom smislu.

Omiljeni muzičar ili bend: Ujutru ovih dana ide Sam Cooke, kasnije možda De Ambassade. Poslednji koncert u kom sam uživala je Hashima u Dimu, a nije bio loš ni Donny Benet. Sledeći koncert na koji idem je Deki Alem. Fujčinelini tekstovi se znaju napamet. “Dočekali zoru, jutro je, Nada Topčagić.”

Omiljeni pisac: Ovo pitanje je za mene dosta problematično, jer ja za svakog pisca kažem da mi je omiljeni pisac, zavisno od žanra, zemlje, forme, stila, pravca i tako dalje. Svi su oni meni omiljeni. Trenutno čitam poeziju dva holandska pesnika: Remco Campert i Gerrit Kouwenaar. Oni su za mene veliki i uvek im se vraćam.

Poslednja knjiga koju ste pročitali: Od Hele Hase knjiga Oeroeg (stigla sam do pola). Stoleće u Alentežu od Saramaga (isto do pola). Proljeća Ivana Galeba (prelećem, podsećam se stalno delova koje posebno volim). Usmeni Borhes (prekucana Borhesova predavanja). Pesoa (nekoliko pesama). Može se reći da ja zapravo uopšte ne čitam.

Omiljeni filmski lik: Hičkok u svojim filmovima.

Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Jednom u osnovnoj školi kad smo igrali rukomet lopta me je udarila pravo u glavu. Toga se vrlo dobro sećam.

Tim za koji navijate: Tim sušenje kose prirodno, nikada fen. Tim deskriptivizam, nikada perskriptivizam. Tim kultura, ne Kultura. Tim marginalno, ne mejnstrim. Tim znanje i veština, ne lažne diplome i titule.

Omiljena narodna izreka: Kada me vadite.

Koje pitanje najviše mrzite: Odakle ti podočnjaci.

Vaša najveća nada: Da ću nekada živeti u nekom toplom mestu sa puno sunca, i da će život postati lakši.