Neobičnosti

Euripid i Hesiod pišu o kiklopima, a setimo se da i Homer pominje Polifema u Odiseji. Ali, krajem XVIII veka francuski prirodnjak G.L. Buffon pominje slučaj kiklopije kod deteta koje je rođeno s jednim okom na čelu. Noviji prirodnjaci objašnjavaju ovu retku pojavu na taj način što zapravo postoje oba oka, ali su ona srasla ili su toliko približena da se stiče utisak kako je u pitanju jedno oko. Ponekad postoje oba oka u jednoj zajedničkoj očnoj duplji.

Rimljani su smatrali ćelavost neobičnom pojavom koja je znak intelektualnosti. Hipokrat je na svim skulpturama prikazan kao ćelav, a istoričari se slažu da je i Cezar bio ćelav. Senat mu je, ne bez razloga, dozovlio da nosi lovorov venac. U XVI veku u Evropi se širi sifilis koji izaziva ćelavost, a onda se pojavljuju i perike na glavama muškaraca. Obolelima su opadale i dlake sa lica – tako je brijanje postalo moda u Evropi.

Vizantinski gramatičar Suida pričao je o drevnom grčkom govorniku Hermogneu kako je imao dlake na srcu. Pričalo se čak da su Sabinjani bili hrabar narod, jer su im srca dlakava. Neke legende se slažu u tome da i životinje mogu imati dlakava srca, a kao prva takva životinja pominje se pas Aleksandra Makedonskog. Narodi su veličajući svoje vladare, često izmišljali da njihovi predvodnici imaju dlakava srca, ali niti jedan od drevnih vladara nije seciran nakon smrti. Ipak, lekar Antonio Benivani u XV veku napisa delo “De abditis morborum causis”. On ističe da je secirao opasnog razbojnika koji je dva puta bezuspešno obešen, ali su ga ipak vlast uspele usmrtiti. Benivani tvrdi da je razbojnikovo srce obraslo dlakama i to je prvi slučaj koji nije plod fantazije nego rezultat lekarskog uvida. Jedan vek kasnije, Antonius Muretus pominje razbojnika u Veneciji koji je imao dlakavo srce, ali svi se slažu da je nepouzdan kao autor; nije isključeno da je Muretus čitao Benivanija pa počeo da izmišlja istovetnu neobičnost.

Nekakvom Dubrovčaninu Jakovu koji življaše u XVI veku rasle su dlake na jeziku što lekar Amatus Lusitanus koristi za pretpostavku da pomenuti Jakov ima i dlakavo srce. Glesinger smatra da je u biti ovog fenomena ostaci od upale srčane maramice što Benivani, neiskusni obducent, verovatno nije znao.

Šta reći o čoveku koji se zvao Curius Dentatus – on je, kako mu ime kaže, rođen sa zubima baš kao i jedna Dioklecijanova kći. Izvori navode da je i Luj XIV na rođenju imao zube. Šta je to u poređenju sa kćerkom pontskog kralja Mitridata koja je imala po dva reda zuba i u gornjoj i u donjoj vilici.

Šta reći o podatku da Hipokrat, otac medicine, ne spominje himen na ženskom telu? I najčuveniji ginekolog drevnih vremena, Soran iz Efesa, pobija mišljenje mnogih da kod devica postoji kožica koja se kod defloracije razdere i krvari. Tek će njihov čuveni kolega Avicena u “Al-Kanunu” jasno izvestiti da postoji mala membrana bogata krvnim žilicama.

                                                                                                                                                         Amra Mujović