Gordana Zurovac više od tri decenije izrađuje lutkice

PRIJEDOR ( AA ) – Nekadašnja nastavnica Trgovačke škole u Prijedoru, koja je predavala aranžiranje, poznavanje robe i tehniku prodaje, Gordana Zurovac već je 35 godina u penziji. Nakon penzionisanja počela je aktivno da se bavi hobijem, odnosno, izradom raznih lutkica i životinjica, kao i torbica. Nikad nije napravila dvije iste stvari, a sve što izradi isključivo, kako kaže, poklanja, nikad ništa ne bi prodala, jer za to nema potrebe. Materijal i žurnale nabavlja u inostranstvu, a krpice u komšiluku, od prijateljice koja se bavi šnajderajom.

Materijale je skupljala desetak godina, a onda je lagano počela i sa izradom lutkica. Šarmantna, komunikativna i sa neodoljivim osmijehom, teta Goga, kako je svi od milja zovu, kaže da je u ovom hobiju pronašla smisao i ljepotu, u kojoj uživa. 

„Imam prijatelje vani koji mi šalju kosicu i okice za lutkice i životinjice. Krpice dobijam od prijateljice iz šnajderaja. To me ispunjava, jer slabo hodam zbog problema s kretanjem, pa sam najviše u kući. Sin mi je vani, pomaže mi dosta, a imam i dobru penziju, tako da zaista nemam potrebe da bilo šta od toga što uradim prodajem, nego samo poklanjam. Volim da obradujem meni drage ljude, a oni se zaista raduju tome, jer su to ipak sve unikatne lutkice i predmeti“, kaže sa osmijehom teta Goga, navodeći da je njen hobi lično zadovoljstvo i nešto u čemu zaista uživa. 

Motive za haljinice na lutkicama uzima i iz modnih žurnala. U izradi lutkica, teta Goga kaže da nikad unaprijed ne zna koliko će joj oduzeti vremena. Izrađuje ih po desetak ili po tri komada, pa onda prelazi na izradu simpatičnih sova ili drugih životinja. 

„Nekad zapnem na okicama ili kosici, pa onda pređem na izradu nečeg drugog. Ostavim, pa radim neki drugi motiv. Nekad mi vrijeme uzme odabir mašnice ili nekog ukrasa, šeširića, volim kad se uklopi u cjelinu“, priča teta Goga. 

Izrađuje i torbice raznih veličina i sa različitim motivima. Kaže da njene torbice podsjećaju na kućnu radinost i da su u stvari jako zgodne za nošenje i ženama i muškarcima. 

„Vrlo su praktične, pogotovo za ljeto, a ujedno se može i stara roba iskoristiti za izradu torbica, počev od starih čarapa, majica, potkošulja. Mogu se nositi i na plažu, žene mogu ponijeti kozmetike taman koliko im treba, tako da su zaista i lijepe i nosive”, ističe teta Goga. 

Od alata, teta Goga ima dvije mašine za šivanje, dva takozvana pištolja, ljepila, špenadle, pincete. 

„Evo, vidite, koristim čak i jaja, ping-pong loptice. Najteže nabavljam žurnale, njih dobijam od prijateljice iz Londona, ali često u njima ne bude krojeva, pa onda mnogo vremena potrošim dok izvadim šnit za haljinicu. No, dobro se zabavljam, nije mi to teret, nego veliko zadovoljstvo, zabava i odmor. Imam i mašinu za šivanje i mašinu za obrađivanje. Obje su ‘singerice’, u njih imam najviše povjerenja, ali imam i onu staru ‘Slavicu’“, s ponosom priča teta Goga. 

Teta Goga ima iz drugog braka sina Teofila, koji živi i radi u Americi, u Njujorku, a tamo je postigao zavidan uspjeh u poslu. 

„Preponosna sam na mog sina. Zaista je radom i trudom postigao mnogo, ali najviše sam ponosna na to što je jako dobar čovjek. Mnogo pomaže svima i to je nešto što me čini posebno srećnom. Mlada sam ostala udovica, a imala sam i sina iz prvog braka koji je skoro preminuo. Od njega imam dvoje unučadi, a sin Teofil takođe ima sina i kćerku. Obilaze me. Mnogo ih volim”, kaže teta Goga. 

Kaže, kad poklanja, onda uvijek poklanja najljepše, a nikad nije napravila dvije iste lutkice. 

„Volim da poklanjam i volim pokloniti najljepše lutke. To me raduje i ispunjava. Nemam drugih obaveza. Suprug mi je ostavio kuću, imam dobru penziju, od sina dobijem mnogo toga, tako da je ovaj hobi nešto što ispunjava ove moje penzionerske dane. Imam dosta prijatelja, obilaze me, a osamdeseti rođendan mi je bio veliko iznenađenje. Sin je došao iz Amerike, doveo muziku iz Beograda, bila je tu moja rodbina, moji prijatelji, srce mi je bilo veliko. Uvijek sam voljela dobru muziku, pjesmu, volim i danas”, kaže teta Goga.