Ja, Radmila Stanković

Ime i prezime:
Radmila Stanković

Datum i mesto rođenja:
21.06.1969. Požarevac

Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona:

Treba napuniti police knjigama, frižider hranom i srce ljudima koje volite. I ne treba brinuti, svet nas neće zaboraviti za sedam dana. Prvih 48 sati bih panično proveravala  džepove, kasnije bi slušala ptice umesto notifikacija.  

Koju osobu najviše cenite:

Cenim ljude koji ostaju svoji i u dobru i u zlu. One koji te nasmeju kad ti nije do smeha i koji nikada ne zaborave da budu ljudi. Takva je bila moja majka. Takve čuvam  kao zlato.

Grad u koji želite ponovo otići:

U Istanbul bih ponovo. Grad u kome se pije najbolji čaj, jede najbolja baklava i gubiš se u ulicama koje nikad ne dosade. Svaka ulica miriše na priču, nikad se ne zna da li ću završiti u nekoj prodavnici suvenira ili na čaju s potpunim strancima.

Jelo koje biste mogli jesti svakog dana:

Definitivno domaće pite bih mogla jesti svaki dan, jer nema ničeg lepšeg od mirisa koji se širi iz rerne.   Sa sirom, krompirom, jabukama  sve dolazi u obzir.

Kome najviše verujete:

Verujem sebi i svojoj porodici. Ljudima  koji drže reč. To su obično oni koji ne pričaju mnogo, ali kad kažu to stoji.

Gde se najbolje odmorite:

Najbolje se odmorim  tamo gde mogu da budem svoja, bilo u prirodi s knjigom ili na reci Pek uz dobre ljude.

Najbolji dan u životu:

Najbolji dan u mom životu je onaj kad sam saznala da sam pobedila kancer. Tada sam shvatila koliko je život dragocen. Tada sam naučila da se radujem svemu, i suncu i kiši i običnom danu.

Poslednja laž na koju ste naseli:

Poslednja laž na koju sam nasela bila je moja kada sam rekla sebi da  neću više ništa kupovati  sebi ovog meseca.  E pa – nasela sam.

Koliko ste aktivni na društvenim mrežama:

Priznajem, voim  da zavirim šta ima novo, ali se trudim da ne preterujem. Aktivna sam taman toliko da skrolujem pred spavanje i da se sutra pitam gde mi ode vreme.

Najlepši poklon koji ste dobili:

Najlepši poklon mi je druga šansa. Svaki mali trenutak, ljubav i podrška  moje porodice.

Omiljena životinja:

Sova. Mudra, tiha i posmatra sve sa distance. Ponekad bi i ja tako.

Omiljeni muzičar ili bend:

Freddie Mercuri , jer takva energija, glas i harizma  se više ne rađaju. Ima ih još.

Omiljeni pisac:

Uz Andrića  od nedavno i  Goran Petrović. U njegovim  pričama obične stvari postaju čarolija.

Poslednja knjiga koju ste pročitali:

„Priči nikad kraja“ Greganović/Nešović

Omiljeni filmski lik:

Forest Gump. Iskren, svoj i pokayuje da je srce važnije od svega.

Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju:

Pobeda košarkaša Jugoslavije na svetskom prvenstvu  1990. godine u Argentini.  Taj ponos i zajedništvo se ne zaboravlja.

Tim za koji navijate:

Navijam za ljubav

Omiljena narodna izreka:

„Ko zna zašto je to dobro“.  

Koje pitanje najviše mrzite:

„Zašto nisi odgovorila na poruku“, jer nekad jednostavno ne mogu.

Vaša najveća nada:

Moja najveća nada je da ću ostati okružena ljudima koji me vole i zdrava, sve ostalo se može stvoriti.