Ja, Jelena Marinkov
Jelena Marinkov je rođena 1993. godine u Kikindi. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na studijskom programu Srpska književnost i jezik sa komparatistikom. Master studije završila na istom fakultetu. Trenutno je doktorand na modulu Srpska književnost. Kao stipendista Ministarstva prosvete angažovana je u naučnoistraživačkom radu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Objavljuje naučne radove u naučnim časopisima i zbornicima, književnu kritiku, poeziju i prozu u periodici. Dobitnica nagrade „Đura Đukanovˮ 2015. godine za zbirku priča Ispuštene priče, nagrade „Bal u Elemiruˮ za humorističko-satiričnu priču 2017. godine i prve nagrade na konkursu za najbolji esej o Disu 2020. Njen rukopis poezije bio je u užem izboru za nagrade mladim pesnicima „Mladi Disˮ i „Mak Dizdarˮ 2020. godine. Prva zbirka poezije Jelene Marinkov, naslovljena Karantin u paklu, nedavno je objavljena u izdanju Književne radionice Rašić.
Ime i prezime: Jelena Marinkov.
Datum i mesto rođenja: 11. 5. 1993, Kikinda.
Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Za mene sada već nezamisliva egzibicija, ali svakako bi bilo opuštajuće vratiti se u detinjstvo, period oslobođen tog pomalo opterećujućeg uređaja.
Koju osobu najviše cenite: Najviše cenim svoje prijatelje. Ekipa mala ali odabrana.
Grad u koji želite ponovo otići: Prag.
Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Burek.
Kome najviše verujete: Roditeljima i sestri.
Gde se najbolje odmorite: Kod kuće u Kikindi i kod drugarica u Velikoj Plani.
Najbolji dan u životu: 3. jun 2021, dan kome bih udelila epitet „najbolji“, verovatno ne u životu, ali sigurno u skorije vreme. Tog dana je Željko Belinić na svom blogu i na fejsbuk stranici „čovjek časopis“ objavio neke moje pesme. Bila sam najsrećnija na svetu nakon što su usledili pozitivni komentari i izjave oduševljenja nekih ljudi, neverovatan je osećaj kad ljudi pozitivno reaguju na nešto što sam stvorila. Hvala Željku, koji je među prvima prepoznao kvalitet u onome što pišem!
Poslednja laž na koju ste naseli: Ne mogu tačno da se setim, ali sigurno je bilo vezano za neku vrstu profesionalnog angažmana.
Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Previše, ubeđena sam da je ta aktivnost već prešla u neku vrstu zavisnosti.
Najlepši poklon koji ste dobili: Unikatna ogrlica na čijim privescima su likovi nekih od mojih omiljenih pisaca, poklon za rođendan. Moram napomenuti da moji prijatelji iz Kikinde svake godine „ubodu“ poklon.
Omiljena životinja: Polarna lisica.
Omiljeni muzičar ili bend: Mogwai.
Omiljeni pisac: Uh, uživam u stvaralačkim kvalitetima mnogobrojnih autorki i autora, ne mogu tek tako izdvojiti jedno, pa ni nekoliko imena.
Poslednja knjiga koju ste pročitali: Bojan Savić Ostojić, „Ništa nije ničije“.
Omiljeni filmski lik: Marta iz „Ko se boji Virdžinije Vulf“.
Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Pitate osobu operisanu od sporta. Osim kad je u pitanju muška odbojkaška reprezentacija Italije. U tom slučaju lepim se za ekran.
Tim za koji navijate: Videti odgovor na prethodno pitanje.
Omiljena narodna izreka: Sit gladnom ne veruje.
Koje pitanje najviše mrzite: Od čega živite?
Vaša najveća nada: Nadam se da ću uspeti da se „uhlebim“ u svojoj profesiji i da ću biti pri knjigama do kraja života.
