Hamza Gegić: KRETANJE KNJIGA

Sazdan tajnama, na obali, tamo,
gde se reke ulivaju dve,
videh čuda razna, samo,
slova i ploče behu im sve.
Eufrat i Tigar upoznaše tada,
ljude, i to različite vrste,
a Mesopotamija stara je i mlada
kada vodu kroz kanale puste.
U Sumeru zvuci harfe teku,
dok astronomi prate zvezdu neku.
Egipat niče sa njom i nova plima,
robovi rade, ne dolazi zima.
Grčka budi um, uče mudraci,
filozofi, pesnici, mnogi znalci.
Demokratija kao pozorište: govor čist,
umetnost i Sokratov list.
Rim nad svetom carstvo stvara,
put, pravo i pesma cara.
U Koloseumu krv i čast,
u senatu zbor, u vojsci vlast.

Kolonizacija krenula, zaboravih reći,
prve bajke i govor će teći.
Gilgameš se javalja, na ogledalo viče,
u odrazu vidi Herkulove priče.
Moreplovci kreću, vetrovi zovu,
na brodovima jure kroz pesmu ovu.
I ne idu sami, ti ratnici goli,
već muževi, žene, narod što se voli.
Togarma i Edip u duetu rade,
nove bajke i epove sade.
Šta traže ljudi kroz epohe mnoge,
da li istinu ili kap slobode?
Jesu li sve to požude uma
ili uz sudbu kreću preko druma?