Ja, Aleksandra Nešković
Рођена у Новом Пазару, где је завршила основну и средњу школу и започела студије српског/босанског језика и српске/бошњачке књижевности на Државном универзитету. Ипак, звање професора српског језика и књижевности стиче на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Књижевност је заволела у раном добу живота и то је постала перманентна љубав и животни позив. Обављала је послове административног радника и архивисте, док се књижевношћу бавила и бави у слободно време. Водила Удружење грађана А2МИ, које се бавило положајем и правима жена у друштву, насиљем над женама и заштитом животне средине. Приповетка „В(ј)енчања“ објављена је у збирци приповедака „120 прича о Новом Пазару“, Шпринт Београд, 2013. године. Објавила збирку песама „Ивица“ у издаваштву Народне библиотеке „Доситеј Обрадовић“, Нови Пазар. Сакупља књиге, чита и пише. Живи и ствара у Новом Пазару.
Ime i prezime: Александра Нешковић
Datum i mesto rođenja: 20. септембар 1990. године, Нови Пазар.
Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Савремено доба и начин живота су наметнули тај тренд да је безмало немогуће функционисати без мобилног телефона, јер без „присуства“ у дигиталном свету, човек као да није уопште жив. Међутим, признајем, добро би ми дошло то ментално чишћење, па бих тих седам дана искористила да изведем себе на ручак, разговрам са дететом у себи и видим докле сам, дружим се са природом и мојим псом и мачком, завршим читање Павићевих сабраних прича, да свесно дишем и стварно видим, а не само гледам, ствари и људе око себе.
Koju osobu najviše cenite: Ценим сваког човека који остаје доследан себи у овом лудом времену, где се сви труде да буду неко ко нису и нико није задовољан оним ко јесте, јер кроз лични пример знам колико је потребно храбрости, истрајности и снаге за то, дословно на дневном нивоу – „нека буде борба непрестана“.
Grad u koji želite ponovo otići: Беч. Поседује димензије културе које средини у којој живим изгедају као паралелни универзум.
Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Велики сам гурман и волим да кувам, тешко ми је да се одлучим за само једно јело. Али ако бих баш морала да бирам, изабрала бих једину ствар која се примила од свих оних које је Доситеј донео у Србију – кромпир.
Kome najviše verujete: Својој интуицији, то што је понекад не послушам, па погрешим је нека друга прича.
Gde se najbolje odmorite:
На планини. Горе небо, доле земља, између човек. Савршенство божје креације.
Najbolji dan u životu: Постоје два, заправо. Дан када сам се родила и дан када сам спознала своју сврху у овом животном циклусу.
Poslednja laž na koju ste naseli: „Није тако једноставно.“
Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Више него што мислим да је неопходно.
Najlepši poklon koji ste dobili: Љубав, пријатељство и подршка неких дивних људи који мој живот чине богатијим.
Omiljena životinja: Митска птица феникс.
Omiljeni muzičar ili bend: Немам, моја музичка листа је „Од Силване до Нирване“.
Omiljeni filmski lik: Мортиша Адамс.
Tim za koji navijate: Црвена звезда.
Omiljena narodna izreka: „Све у своје време.“
Koje pitanje najviše mrzite: „Зашто увек мораш да будеш чудна и уврнута?“
Vaša najveća nada: Да ће се ово време апсолутне декаденције на свим нивоима завршити за време мог живота и да ћу дочекати бар неколико година нове ренесансе, нешто попут реинкарнације у овој инкарнацији.
