Kultura

Za poeziju ne brinite

Poezija je precizna kao geometrija, govorio je Flober.

Ponekad se snevoljim kad mi zatraže da nešto kažem o poeziji. Ne zato što sam previše odgovoran prema tumačenju svega što je za poeziju vezano nego zato što se plašim. Šta ću reći? Hoću li biti dovoljno iskren? Teško da ću biti objektivan. Pesniku je teško da govori o poeziji isto kao i biljci da govori o vrtlarstvu, rekao je Žan Kokto.

Postoje i mnogi pesnici kojima su rukavice važnije od ruku. Postoje lažni i važni pesnici, ali postoji i nekolicina onih ljudi koje možemo sresti i reći: Evo ga, on je pesnik! Da, pesnik, ni manje ni više od toga.

Savremena poezija među nama nije nešto o čemu treba da se govori samo među nama. Upravo mi je stigla ATLANTA REVIEW u kojoj su stihovi nekoliko desetina savremenih naših pesnika. Verujem da smo zanimljivi čitaocima u Americi kao što verujem da smo bogatiji i zato što su neki američki pesnici uticali na nas, a oni su siromašniji, jer niti jedan naš pesnik nije uticao na njih. A imali bi od koga pesmu da čuju.

Dugo u Srbiji mnogi o poeziji pričaju kao o pojavi koja se bori da ne umre ili o nečemu što je mrtvo. Oni nas pesnike teraju da njima dokazujemo kako poezija nije mrtva, a ja još nisam video njihov dokaz da je poezija mrtva. Naši pesnici još uvek eksperimentišu i pevaju bez želje da se pesništvo okonča. Mnoge naše pesme nemaju ni viška ni manjka.

Poezija je precizna kao geometrija, govorio je Flober i, tvrdim, mi imamo takvih, istinskih pesama. Odmah mi na pamet pada pesma NAŠ JEZIK Nikole Vujčića. To je primer vrhunske pesme koja bi lepršala u svim jezicima, u svim vremenima; zaumna, zasnovana na tradiciji, uz to moderna; istina odškrinuta lepotom. Ima među nama takvih pesama… A tek SAMOSUDARAJUĆI MLAZ Božidara Šujice! Taj plašt koji leprša i juri za pesnikom koji već juri prema drugim svojim pesmama.

Vreme u kojem živimo ne brani nam da pevamo o njemu. Ima i onih pesama koje su slika trenutka. Nema ih mnogo, ali postoje. Platon je poeziju video kao činjenicu koja je bliža istini nego istorija. Istorije u svetu ima sve manje, a poezije ima baš onoliko koliko nam treba.

Građani, sačuvajte porodice, škole, poljoprivredu, pčalarstvo, sindikate, bolnice, a za poeziju ne brinite.

Enes Halilović

Back to top button