Ja, Aleksandra Petrović

Ime i prezime: Aleksandra Petrović (Podkolzin)

Datum i mesto rođenja: 25.januar 1975.godine

Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Leti, u bukovoj šumi, dovoljno udaljenoj od ljudi, buke i svakodnevice. Zimi, na planini, u nekoj usamljenoj kućici.

Koju osobu najviše cenite: Inspirišu me osobe koje imaju pozitivan stav prema životu, koje na prepreke gledaju kao na lekcije i prilike, koje su ispunjene pozitivnom energijom i istu emituju na druge, osobe koje ne odustaju, koje se raduju svakom novom danu, ne boje se izazova i iskoraka, neprestano uče, istražuju i stvaraju, koje vam se široko osmehnu kada vas ugledaju…smatram divnim blagoslovom mogućnost da budem u blizini takvih ljudi.

Grad u koji želite ponovo otići: O, tako je mnogo gradova koje bih želela posetiti po prvi put….volela bih, recimo, da me putevi jednoga dana odvedu u Krasnodar.

Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Sir. Punomasan, od obranog mleka, stari, mladi, sitan…svako jelo od sira i sa sirom.

Kome najviše verujete: Bogu.

Gde se najbolje odmorite: Obnavljam se pored vode.

Najbolji dan u životu: Svaki dan, kada ujutru otvorim oči.

Poslednja laž na koju ste naseli: Ne osvrćem se na laži. Nisu vredne naše pažnje i našeg vremena.

Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: U skladu sa generacijom kojom pripadam. Dovoljno, nadam se.

Najlepši poklon koji ste dobili: Jabuka. Crvena, sjajna, prelepa, u ispruženoj ruci.

Omiljena životinja: Svaka koja mi unese radost kada je ugledam. Lisica je tako ušla u moje pesme, srna koja doziva svoje neoprezno lane učinila je da mi srce zakuca tiše, košuta koja mi je pretrčala put prethodila je jednoj lepoj vesti, sanjala sam risa koji je posle ušao u priču, daždevnjaka retko srećem ali mu se uvek divim, sovama se radujem kao dragom prijatelju, zbog labudice koja leži na jajima hodam na prstima….

Omiljeni muzičar ili bend: I u muzici tragam za pozitivnom vibracijom, koja me dotiče u skladu sa trenutkom, umiruje me ili podstiče…Tako ću čitav  jedan dan slušati LP, narednog dana Mariju Šerifović ili Aleksandru Radović, razbudiću se ujutru uz glas Tijane Bogićević,  opuštati se slušajući Željka Joksimovića, umiriti se uz Bilju Krstić i njenu interpretaciju pesme „Jonje, jonje“… i istraživati, naravno, šta još nisam čula a trebalo bi….

Omiljeni pisac: Najčešće se vraćam Vasku Popi i Miloradu Paviću.

Poslednja knjiga koju ste pročitali: „Slučaj profesora Morela“, Siniše Mitrića i „Nebeski dečak“ Nenada Ž.Miloševića. Trenutno (ponovo) otkrivam Zorana Bognara čitajući „Civilizacijski inferno“.

Omiljeni filmski lik: Skarlet O’Hara.

Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Sramota me je, nemam odgovor na ovo pitanje.

Tim za koji navijate: Dobri ljudi. Uvek i iz sveg srca.

Omiljena narodna izreka: Tuđa ruka svrab ne češe.

Koje pitanje najviše mrzite: Ne mrzim nikoga i ništa, pa ni pitanje. Ako mi se neko pitanje ne dopada, jednostavno ne odgovorim.

Vaša najveća nada: Da ću iskoristiti vreme koje mi je dato i opravdati razlog zbog koga sam dospela na ovaj svet.