Politika

Šta vlast u Srbiji predlaže opoziciji

U predlogu se, između ostalog, navodi da državni funkcineri koji su kandidati za predsednika i poslanike "ne mogu sedam dana pre izbora u svojstvu državnog funkcionera da organizuju svečana otvaranja infrastrukturnih i drugih objekata".

BEOGRAD (FoNet) 3.9.2021. – U predlogu nacrta Sporazuma o unapređenju uslova za održavanje izbora, koji je vladajuća koalicija dala opozicionim strankama, predloženo je da izbori za predsednika Srbije, parlamentarni i izbori u Beogradu budu održani 3. aprila 2022. godine, a da izborni cenzus ostane tri odsto, saznaje Blic.

Broj potpisa za liste stranaka nacionalnih manjina smanjen je na 5.000.

“Datum se uklapa u predviđeni zakonski rok, 17. aprila je katolički Božić, pa to nije bila opcija, a 10. aprila je dan kada je stvorena Nezavisna Država Hrvatska i vodilo se računa da ni tada ne budu izbori”, objasnio je izvor Blica.

Predlog Sporazuma, u koji je “Blic” imao uvid, ima 11 strana, a određuje opšta pravila izbornih uslova, kao i postupak kandidovanja. Podložan je, prema navodima pomenutog izvora, izvesnim promenama, a očekuje se da opozicija kaže svoje do 11. septembra, za kada je planirano potpisivanje.

U predlogu se, između ostalog, navodi da državni funkcineri koji su kandidati za predsednika i poslanike “ne mogu sedam dana pre izbora u svojstvu državnog funkcionera da organizuju svečana otvaranja infrastrukturnih i drugih objekata”.

Nema promene broja potpisa potrebnih za državne izbore, tako da ostaje cifra od 10.000.

“Ali, planirano je da, ako neko skupi 110. 000 potpisa, prvih 10.000 se uzme u obzir. Potpise će overavati i opštinski overitelji”, navodi “Blic”.

Kako je predloženo, Vlada će formirati Radnu grupu za eksternu kontrolu biračkog spiska, čiji će članovi biti i predstavnici opozicije koji su učestvovali u međustranačkom dijalogu.

“Svaki član imao bi pravo da podnese zahtev za proveru tačnosti podataka, a Radna grupa bi bila ovlašćena i da zahteva unakrsnu proveru podataka iz biračkog spiska sa podacima o izdatim ličnim kartama i drugim dokumentima na osnovu kojih se ostvaruje biračko pravo”, piše u predlogu Sporazuma.

Kad je reč o izbornom danu, predloženo je da kada se glasa van biračkih mesta, barem jedan od troje onih koji idu kod birača bude predstavnik opozicione izborne liste.

Jedan od predloga je i da se u Zakonu o izboru narodnih poslanika predvidi mogućnost da organi za sprovođenje izbora po službenoj dužnosti ponište glasanje na biračkom mestu ako utvrde da je broj listića u kutiji veći od broja birača koji su glasali, da je glasao neko ko nije upisan u birački spisak ili ako u glasačkoj kutiji nema kontrolnog listića, ili on nije potpisan ili adekvatno popunjen.

Sednice Republičke izborne komisije (RIK) biće prenošene uživo na sajtu ove institucije, kao i proces unošenja podataka o rezultatima glasanja od početka do kraja, a zapisnici o radu objavljivaće se na sajtu, kao i njihove izmene. Takođe, svakom biraču biće dato pravo da od onoga ko čuva izborni materijal dobije informaciju da li je glasao.

Pored RIK i biračkih odbora, i lokalne izborne komisije biće nadležne za sprovođenje izbora za poslanike i predsednika Srbije.

Zabranjeno je, kako je navedeno, vođenje paralelnih biračkih spiskova na biračkom mestu, kao i korišćenje mobilnih telefona.

Javni medijskim servisima preporučeno je da organizuje duele i sučeljavanja, a preliminarni troškovi kampanje trebalo bi da budu podnošeni pet dana pred glasanje.

Određeno je i da RIK formira registar prigovora, a važna tema razgovora, ali i predloga sporazuma, jeste onaj koji se tiče finansiranja kampanje.

Kako su dosadašnja pravila određivala, 20 odsto planiranih sredstava iz budžeta raspoređivala su se ravnomerno podnosiocima proglašenih izbornih lista, a onda preostalih 80 osto na one koji su prešli cenzus, srazmerno mandatima. U predlogu Sporazuma promenjen je taj odnos na 70, prema 30.

“Važan deo razgovora tiče se i isplate tih sredstava, do sada je bilo nedelju dana pred izbore, što je svim učesnicima izbora jako kasno. Planirano je da se pomeri dve nedelje pred izbore. Činjenica je da RIK deset dana pred izbore zatvara liste, ali je jedan od predloga da da se tri četvrtine para se podeli, a jedna četvrtina ostavi za one koji se budu prijavljivali u foto finišu”, navodi izvor Blica.

Važan deo dosadašnjih razgovora odnosio se na mehanizmima kontrole izbora, a u predlogu se konstatuje da dosadašnji kriterijumi za imenovanje članova organe za sprovođenja izbora “u praksi dovode do nepravičnih rešenja koji se ogledaju u tome što izborne liste koje nisu osvojile dovoljno mandata da obrazuju poslaničku grupu ne mogu predlagati stalne članove”.

To u praksi znači da dobar deo učesnika dijaloga ne bi mogao da predlaže stalne članove RIK, a sada su predložena rešenja koja to olakšavaju. Omogućeno je da se poslaničkom grupom smatra grupa koja, između ostalog, broji manje od pet članova, ako je sa iste izborne liste, ali da nisu pristupili drugoj poslaničkog grupi.

“Jedan od predloga je da bar pet stalnih članova komisije bude iz opozicije, a bilo je i predloga da onaj ko potpiše sporazum dobije mesto u RIK”, iznosi izvor Blica.

Naknada za rad u biračkom odboru trebalo bi da bude povećana sa 1.500 dinara na 2.000 dinara.

Kao druga tačka Sporazuma navodi da se građanima koji žive na Kosovu i Metohiji “mora biti omogućeno da ostvare svoje Ustavom zagarantovano biračko pravo i da glasaju na teritoriji KiM.”

“Svesni da glasanje na teritoriji KiM zbog specifične bezbednosne situacije ne može da se sprovede na isti način kao i u drugim delovima Srbije, strane ugovornice saglasne su da da se izbori na KiM sprovode po posebnoj proceduri, uz saradnju sa OEBS”, navodi se u predlogu sporazuma.

Back to top button