Politika

Hil: Shvatiti ko su prijatelji

"Srbija treba da shvati ko su joj prijatelji, a ko nisu. Rusija nije prijatelj, jer traži od Srbije da radi u njenom interesu", rekao je Hil.

BEOGRAD, 23. avgust 2022.(FoNet) – Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil ocenio je danas da Srbija želi da bude deo Zapada i da treba da shvati ko su joj prijatelji.

Hil je za televiziju N1 upitan o sankcijama Rusiji rekao da razume da Srbija ima dugu i tešku istoriju sa sankcijama, ali da uprkos emocijama misli da Srbija želi da bude deo Zapada i da je to proces koji treba ubrzati.

On je dodao da razume da su ljudi frustrirani jer to ne ide brzo, ali da su “pravac i destinacija isti”, kao i da zna da mnogi u Srbiji pitaju zašto bismo uveli sankcije Rusiji i zašto da se ponašamo kao članica Evropske unije kada to nismo, ali SAD veruju da Srbija treba da se ponaša kao članica EU i da snosi deo tereta, kao što to čine i druge male zemlje u EU.

“Srbija treba da shvati ko su joj prijatelji, a ko nisu. Rusija nije prijatelj, jer traži od Srbije da radi u njenom interesu”, rekao je Hil.

Govoreći o ratu u Ukrajini, Hil je rekao da je to velika tragedija i da je iznanađujuće da u Srbiji sreće ljude koji misle da je Rusija i dalje legitimni igrač na svetskoj sceni, “jer to više nije”.

Upitan o poseti ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina Moskvi, Hil je rekao da ne razume šta je on tamo radio, ali smatra da novinari to treba njega da pitaju.

“Predlažem da njega intervjuišete i da ga to pitate, jer ja ne razumem šta je hteo da postigne, a možda ni on ne razume”, kazao je Hil.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, ambasador je rekao da smatra da svi shvataju da je dijalog jedini način da se reše problemi i da zato izaslanici SAD i EU za Zapadni Balakan Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak dolaze u region.

Ocenio je da je Srbija učinila veliku stvar time to je došla u Brisel i pokušala da bude fleksibilna i pronađe rešenje, ali da se proces nastavlja i “pregovori su na pola puta”, pa se mora sačekati krajnji ishod.

Kao hitno pitanje istakao je nameru kosovske strane da počne sa zamenom registarskih tablica, a kao važno pitanje – Zajednicu srpskih opština na Kosovu.

Hil je dodao da ostaje optimista da će se “opasna hitna pitanja rešiti”, a upitan šta se može očekivati od 1. septembra, istakao je da postoje pregovori, koji se nastavljaju, dodavši da se problemi neće rešiti sami od sebe.

“Želimo da vidimo mir i stabilnost na Kosovu i Zapadnom Balkanu”, rekao je Hil.

Na pitanje ko će biti kriv ako situacija na Kosovu eskalira, Hil je rekao da diplomate nisu dobri sagovornici kada je reč o hipotetičkim pitanjima i da ne može da kaže ko će biti odgovoran, jer to sada svi moraju da budu i da vide rešenje oko kojeg se mogu dogovoriti, a da se on fokusira na to šta se može uraditi da se izbegnu tenzije.

Kako je rekao, SAD ulažu napore da Srbija i Kosovo uspostave normalne odnose, da normalizuju i ekonomske odnose i da želi da se ljudi na severu Kosova, koji se sada plaše za svoju bezbednost i ne osećaju se prijatno, osećaju bezbedno, kao kod kuće.

“To nije lako pitanje, jer da jeste davno bi bilo rešeno”, rekao je Hil.

Upitan o Zajednici srpskih opština, rekao je da veruje da se budućnost srpske zajednice može osigurati stvaranjem nekih mehanizama kakvih ima u Evropi i da se ne traži da se o tome ponovo pregovara, već da se detaljno definiše ono o čemu se već pregovaralo, jer ljudi moraju da znaju kako će njihovi životi izgledati.

Govoreći o medijima i slobodi govora, kazao je da je “istorija je na strani slobodnih i otvorenih medija” i da misli da je to budućnost i u Srbiji, ali je ukazao da to, ipak, zavisi od njenih građana i odluke da li to žele.

Back to top button