Ja, Nadežda Purić Jovanović
Ime i prezime: Nadežda Purić Jovanović
Datum i mesto rođenja: 18. 9. 1974, Beograd
Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Čitajući i pišući. Ako je pitanje bez tehnologije uopšte, onda papir. Ako je samo mobilni, onda kompjuter. Desktop.
Koju osobu najviše cenite: Teško pitanje. Nemam odgovor.
Grad u koji želite ponovo otići: Rim.
Kome najviše verujete: U godinama sam kada više nikome ne verujem, pa ni sebi (ovo je bez gorčine). Možda transcedentnom (dok me ne izneveri).
Gde se najbolje odmorite: Kod kuće.
Najbolji dan u životu: Mnogo najboljih dana. Ako izdvojim jedan, ostali će me tužno gledati. Dan kada napišem nešto ili dan kada provedem sa dragim ljudima na dragim mestima.
Poslednja laž na koju ste naseli: Opet – godine. Krupne laži su prošle davno, svakodnevne ne računam u laži, više je to način pojavljivanja stvari (čujemo se sutra, dogovorićemo se, doneću ti to u petak…)
Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Nekad bez pauze danima, nekada me nema skoro uopšte.
Najlepši poklon koji ste dobili: Knjiga koju je moja učenica sastavila za mene, kao slikovnica, a6 format.
Omiljena životinja: Vidra.
Omiljeni muzičar ili bend: Branimir Štulić. (Ostali neka tužno gledaju.)
Omiljeni pisac: Rastko Petrović (Crnjanski će se ljutiti i ovako i onako.)
Poslednja knjiga koju ste pročitali: Šnajderovo Doba mjedi.
Omiljeni filmski lik: Keva (Majstori, majstori)
Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Olimpijada 1996, odbojkaši osvajaju bronzu.
Tim za koji navijate: Ne navijam.
Omiljena narodna izreka: Što dikla navikla, nevesta ne odviče.
Koje pitanje najviše mrzite: Šta ćeš da obučeš?
Vaša najveća nada: Nagli preokret.
