Ja, Aleksandra Batinić
Rođena je 1993. godine u Smederevskoj Palanci. Diplomirala je na katedri za Srpsku književnost sa južnoslovnskim književnostima Filološkog fakulteta u Beogradu 2018. godine i trenutno je na doktorskim studijama, smer Srpska književnost. Poeziju piše i objavljuje od 2009. godine i dobitnica je nekoliko nagrada, uključujući nagradu „Milutin Bojićˮ za neobjavljenu zbirku poezije, nagradu „Stražilovo“ za prvu zbirku poezije Antikitera u izdanju Brankovog kola, i nagradu „Matićev šalˮ za najbolju prvu knjigu. U okviru nagrade „Milutin Bojić“ objavila je zbirku Malo prisustvo, za koju je 2020. godine dobila nagradu „Slavitudeˮ koja podrazumeva prevod i promociju u Francuskoj. Poezija joj je objavljivana i u zbornicima Regionalnog centra za talente i časopisima Vesna, Književni magazin, Dometi, Kvartal, Skript, Letopis Matice Srpske, Polja, Povelja, onlajn časopisima Hiperboreja, Libela, Kult, Ekerman, Stagiornale, Fragment, itd. Istraživač pripravnik je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Piše pripovetke, a bavi se i književnom kritikom.
Ime i prezime: Aleksandra Batinić
Datum i mesto rođenja: 10. april 1993. Smederevska Palanka (Azanja)
Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Kampovanje u nekoj planinom i izvorima bogatoj prirodi: podizanje šatora, potpala vatre, potraga za namirnicama, spremanje hrane, dobra knjiga. Idealno – u jesenjim uslovima. Ili jednostavno – ostaviti mobilni telefon i ne dirati ga.
Koju osobu najviše cenite: Onu koja me je najviše povredila.
Grad u koji želite ponovo otići: Rim, ali i Barselona.
Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Čorbasti pasulj sa srpskom salatom.
Kome najviše verujete: Sebi, pa svojoj majci.
Gde se najbolje odmorite: U svom selu, u kasne večernje sate.
Najbolji dan u životu: Bilo ih je toliko – kad sam se probudila nakon operacije, dani kad sam diplomirala i odbranila master, dan kad sam se prvi put zaposlila, i svaki dan kad napišem nešto na šta sam ponosna.
Poslednja laž na koju ste naseli: Stalno nasedam na laži, izrazito verujem ljudima. Poslednja krupna je da se hladnjak na golfu može zameniti za sat vremena.
Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Dovoljno da često moram da se sklonim od njih.
Najlepši poklon koji ste dobili: Moja sestra Jovana, i radoznalost.
Omiljena životinja: Pas, vidra, lav.
Omiljeni muzičar ili bend: Imam ih više – Dejvid Bouvi, Majls Dejvis, Florence and the Machine, Lana del Rej, Blondie, London Grammer…
Omiljeni pisac: Takođe više: Dostojevski, Bulgakov, Kiš, Andrić, Crnjanski, Ivan V. Lalić, T.S. Eliot, Rilke, Kavafi, Vislava Šimborska…
Poslednja knjiga koju ste pročitali: Paralelno, Pismo Ivana V. Lalića (po ko zna koji put) i Ako jedne zimske noći neki putnik Itala Kalvina.
Omiljeni filmski lik: Forest Gamp, Nikol Kidman kao Virdžinija Vulf, Erin Brokovič, Aragorn, Kerol (iz istoimenog filma).
Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Meč Đoković-Nadal (finale Australian Open-a, 2012), Polufinalni košarkaški meč Srbija:Kanada (2023), Pobeda Zvezde protiv Liverpula na Marakani…
Tim za koji navijate: Crvena Zvezda, ali i Mančester Junajted.
Omiljena narodna izreka: Sila Boga ne moli, a Bog silu ne voli, i Što te ne ubije, to te ojača.
Koje pitanje najviše mrzite: Bilo koje glupo i nepristojno pitanje, ali recimo da je: Kad ćeš se udati?
Vaša najveća nada: Da je moguće biti srećan u ovakvom svetu, da činjenje dobrih dela preobražava loše ljude, da će književnost ponovo postati stub kulture.
