Kultura

Ja, Jevrem Nedeljković

Učenik Gimnazije ,,Takovski ustanak’’ u Gornjem Milanovcu. Živi u Čačku. Objavio knjigu stihova "Atlas nevidljivog"

Ime i prezime: Jevrem Nedeljković.

Datum i mesto rođenja: 9. 1. 2005.

Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Pa ne znam baš… Na televiziji imate HBO, Netflix (zavisi gde je dostupan i ko pita), možete gledati sjajnog kuvara Rika Stajna što ja radim sa mojim ocem, ili nekog drugog kuvara, i spremati ukusna jela, možete pretraživati računar. Ali mislim da je najbolja opcija čitanje klasične literature, Dikensa, Dostojevskog, Tolstoja (koga sam čitao u prošlom razredu u sklopu lektire), Kafku (koga trenutno čitam u sklopu lektire), sušta suprotnost svetu kompjutera, robota, pa i telefona, o čemu se pričalo i pevalo još u starom mjuziklu ,,Kosa’’. Uglavnom, poenta je- čim imate lektiru, možete i bez mobilnog telefona. A na kraju krajeva, možete samo da izađete u neki kraj koji izgleda zanimljivo i neobično, i da istražite njega i njegovo lokalno stanovništvo, svih uzrasta. A sigurno imate i školu, ukoliko ste mog uzrasta, ili, ukoliko ste malo stariji, posao ili unuke. Tako da, kad se sve sabere, bez telefona se može u današnje vreme. Teško, ali se može.

Koju osobu najviše cenite: Teško pitanje. Naravno, majku, iz ličnih razloga, kao i svako, ali i jednog muškarca koji je diplomirani profesor starogrčke i antičke književnosti, i njegovu suprugu, profesorku engleskog, koji su me profesionalno usmerili više od svih, a osećam i veliko strahopoštovanje prema njima.

Grad u koji želite ponovo otići: Neki relativno veliki ili veliki grad u kome sam bio, KG ili BG, zbog studija.

Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Verovatno špagete u bolonjeze sosu, mada bi bilo dosadno pokušavati da iznova i iznova jedete isto jelo.

Kome najviše verujete: Majci. Mislim da je svako objašnjenje suvišno.

Gde se najbolje odmorite: U svojoj sobi, gledajući HBO ili Netflix i čitajući časopise i stripove koje mi preporučuje drug iz Danske (koji takođe piše pesme), uz tiramisu i čizkejk ili činiju mlevene plazme, ili leti na terasi stana sa roditeljima, gledajući zalazak sunca.

Najbolji dan u životu: Dvoumim se između dva dana. Između onoga kada sam upoznao svoju devojku, i onog kada sam objavio prvu knjigu.

Poslednja laž na koju ste naseli: Jedna ista koja nam se danas, nažalost, stalno ponavlja. A potpuno je suprotna je od ovog Tjuringovog citata: ,,Sometimes it is the people no one imagines anything of who do the things that no one can imagine.’’

Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Imam samo Instagram, ali više mi služi za ličnu komunikaciju i druženje sa ljudima i institucijama nego za reklamiranje svog dela. Nadam se da će se to promeniti, ali mislim da sam premlad i da nije vreme.

Najlepši poklon koji ste dobili: Plišani meda Mimo, kada sam imao dve godine, iz proizvodnje britanske fabrike igračaka Aurora, od baka Sonje.

Omiljena životinja: Jazavac, jež, medved, i baš sve vrste psa rase terijera, od jorkširskog, škotskog i vest terijera, preko foksterijera, pa do bulterijera.

Omiljeni muzičar ili bend: Orthodox Celts od domaćih, Dubliners od svetskih. Najviše volim keltsku muziku.

Omiljeni pisac: Između Džona Roalda Ruela Tolkina i Roberta Stivensona, i mislim da se to nikada neće promeniti, otkako sam imao pet godina. Ne samo zato što se njihova dela protive zlu, jer to rade gotovo svi pisci. Već zato što su to pionirska dela koja su zacementirala sve vrednosti koje mene utemeljuju kao ličnost, i sve u šta verujem, pre svega pravo prijateljstvo, a u šta i moji istomišljenici koje poznajem i sa kojima se družim veruju. Takođe Dikens i Čehov.

Poslednja knjiga koju ste pročitali: Silas Marner Džordža Eliota. Život glavnog junaka ima nekih malih sličnosti sa mojim životom, i jako mi se dopada. A prethodno, za lektiru, ,,Proces’’ Franca Kafke, koji mi, pravo da kažem, i nije bio nešto najzanimljiviji, iako je ostavio dubok utisak na mene u smislu te čuvene kafkijanske atmosfere.

Omiljeni filmski lik: Njut Skamander iz Fantastičnih zveri. Iako uopšte ne volim Hari Potera, Fantastične zveri su mi se svidele, i kao film i kao knjiga, a on mi je jedan od omiljenih likova iz knjiga (gde se inače zove Skamander Skamander), a na filmu omiljeni.

Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Jedan koji nisam doživeo, ali imam onaj osećaj koji je opisao jedan od mojih omiljenih strip crtača Art Spiegelman (Maus), kada osećate da ste doživeli nešto što niste jer to u vama budi jake emocije. Pošto sam vatreni navijač hokeja kao sporta, a fudbal (soccer) slabije pratim (više pratim američki fudbal, košarku i kriket), taj datum je 22.februar 1980. godine, to jest Čudo na ledu, kada je reprezentacija SAD pobedila Sovjetski Savez iako su svi izgledi bili protiv njih, i iako je to bilo krizno vreme za ,,države’’. Pošto su SAD u NHL (Severnoameričkoj nacionalnoj hokejaškoj ligi) veoma dobri hokejaši (ali ja više preferiram Kanađane, za koje smatram da su od ukupno 30 klubova, bez obzira što imaju samo sedam svojih, najbolji), a i volim anglofone zemlje, oni su mi u tom meču favoriti u odnosu na Sovjetski Savez. Postoji i sjajan film snimljen godinu dana pre mog rođenja, ,,Čudo na ledu’’ o tom događaju.

Tim za koji navijate: Montreal Canadiens, što se tiče mog omiljenog sporta, zato što mi u Kvebeku živi tetka. A što se tiče drugih sportova, Partizan, po očevoj liniji.

Omiljena narodna izreka: Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada. I – ko rano rani, dve sreće grabi.

Koje pitanje najviše mrzite: Svako pitanje koje se tiče ličnih stvari koje treba da delim samo sa sebi najbližima, to jest sa porodicom.

Vaša najveća nada: Da će obični ljudi, mali i naizgled nevažni, promeniti svoje živote na bolje, svako za sebe i bez izuzetka.

Back to top button