Kultura

Ja, Jelena Bogavac

Jelena Bogavac rođena 1973. u Beogradu. Rediteljka i dramaturškinja Bitef teatra od 2002. godine. Spisateljica. Napisala veliki broj izvedbenih tekstova za veliki broj predstava. Napisala jako mnogo pesama i dva romana. Objavila je dopunjeno izdanje romana „Betmen nad Zvezdarom“ u izdanju Portilibrisa prošle godine: „Robin sa Krsta“. Ovaj roman klepsidra, a ustvari dva romana leđa u leđa, govore o sudbinama dva beogradska klinca, takoreći je planuo dana kad se pojavio u knjižarama. Jelena po njemu pravi predstavu: „Betmen Robin Beograd“ u pokušaju da mapira urbano herojstvo prestonice od devedesetih do danas.

Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Meni je to prelako. Dala baba dinar za telefon dala bi dva da ga vrati al kako? Taman izgubim jedan, odmah mi novi kupuju. Majka, tetka, sin ili Bitef..neko će mi sigurno odmah uvaliti novi jer moramo biti u kontaktu. Ta prisila javljanja, takozvana onlajn prisila, ona je kao neki kolektivni zločin, pa je važno da svi ostanemo zajedno u tome. Niko ne sme da proda, jer ko proda izdao je. On je naš portal u taj novi privid stvarnosti, njen rubni virtuelni lejer koji je nadživeo stvarnost samu. Ah pa onda hajmo ne živeti hajmo samo telefonirati, telefonom slikati nepostojeće pejzaže nedogođenog raja, za naloge se hvatati kao za slamke spasa, dajmo život za selfi istog! Jer je takva moda.

Koju osobu najviše cenite: Ne postoji takva. Cenim mnogo osoba. Koliko samo pisaca, spisateljica… da ne govorim o ljudima iz porodice: tata, deda, mama, sestra… Cenim i volim često su kod mene ruku pod ruku.

Grad u koji želite ponovo otići: Uuh. Ne postoji ni jedan. Mnogo sam putovala. Na najobičnije i najneobičnije lokacije. Videla sam dosta gradova. Bila sam na dva kraja sveta tako reći i  ne bih išla ponovo. Jer imam tu kuću na Dunavu, napravio je deda kad sam se rodila. Kuća se vrlo dobro drži kao i ja uostalom, ali kao pedesetogodišnjakinje, sklone smo ostajanju jedna sa drugom. Evo i sad sedim na Dunavu, jedva uključujem mobilni i maštam kako starost samo što nije počela a tada ću ovako stalno. Zrikavci, polje, žabe rode, kompjuter i Dunav. Pa nek dođu gradovi ovamo, ja više neću da ih jurcam po svetu.

Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Na nekoj vrsti sam stalnog posta, volim da budem gladna.  Tako reći gladujem. Ponekad budem na vodi dan dva tri. Glad je moj pokretač, mioj motor, mašina. Uglavnom kuvam pa dajem drugima – od kad sam mama, poslednjih 13 godina. Kuvam dobro. Pravim sokove, to mi je neka strast. Da berem cveće i pravim sokove: bagrem, zova, nana… ta ekipa.

Kome najviše verujete: Političarima. Ostalima malo manje😊. Verujem ipak da dobro mora da pobedi. Verujem u bezuslovno, vrhunsko dobro koje će pobediti. Jer ja sam pesnikinja i verujem da nebo zna šta radi.

Gde se najbolje  odmorite: U već pominjanoj kući na Dunavu.

Najbolji dan u životu: Najluđe je to što mi u poslednje vreme svaki mnogo lep. Nisam sigurna kad je to počelo. Moguće u izolaciji povodom epidemije… tad sam izgleda smislila da ću da se radujem. Dogodilo se nekoliko groznih stvari, izgubila sam neke ljude, patila jako i duboko kao svaki depresivac i onda, jer čovek je čudo, probudim se jednog jutra i počnem da se radujem. Danu. A radost je zarazna takođe. I dan je možda privid, na kraju krajeva.

Poslednja laž na koju ste naseli: Videćemo. Istorija će pokazati. Ako ne meni, ono nekom će.

Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Posao mi je takav da sam u ime Bitefa veoma aktivna. U svoje ime ipak samo instagram, jer znam da slika ne govori ništa, ona najlepše prećuti hiljadu reči.

Najlepši poklon koji ste dobili: Moji geni. Taj ludi sklop genetskog materijala. Šaljem dalje. Znate tu igricu? Šalji dalje? Skoro svaki poklon je pozajmljen  i privremen jer takav je ovozemaljski život.

Omiljena životinja: Moj pas Papi. Ustvari zove se Aron. Nemačka doga. Veliki pas predobar.

Omiljeni muzičar: Asaf Avidan. Ovih meseci. Mada ima ih raznih što ih silno ljubim. Ne mogu da živim bez muzike.

Omiljeni pisac: Singer. Ali i to je trenutno, jer prekjuče sam pročitala Čarobnjaka iz Lublina ponovo i odmah zatim Lude iz Helma… Ali ljudi, ima toliko dobrih pisaca, toliko predobrih spisateljica. Nema šanse da imam jednog omiljenog. Imam 100 omiljenih minimum.  Ko hoće spisak šaljem na mejl redakcije.

Poslednja knjiga koju ste pročitali: Čitam meljem. Takav mi posao. Svaki dan pročitam neku knjigu ili neki tekst. Vratila sam se knjigama iz biblioteke Politike, koja je izašla za 100 godina Politike..dakle odavno uslovno rečeno, al to je predivna biblioteka i ako nemate nabavite, jer to je 100 brilijantnih romana. Juče sam pročitala Gospođu Dalovej Virdžinije Vulf. Vrhunska.

Omiljeni filmski lik: Čarli Čaplin

Sportski događaj koji vam je ostao u sećanju: Otvaranje ovogodišnje Olimpijade u Japanu. Mnogo me pogodilo. Svi oni redovi raznobojnih stolica praznih. Kao zvanično otvaranje nekog novog vremena. Vreme praznih stolica.

Tim za koji navijate: Crvena Zvezda zauvek.

Omiljena narodna izreka: Živ mi Todor da se čuje govor.

Koje pitanje najviše mrzite: Pitanja u kojima me pitaju šta volim najviše – ne mogu da podnesem, jer leksikone nisam popunjavala ni u osnovnoj školi.

Vaša najveća nada: Svemir je velika tajna. Nadam se.

Back to top button