Kultura

Ja, Aleksandra Mišić

Profesorka i književnica. Završila je Filološki fakultet u Beogradu 1993. godine na grupi Jugoslovenska književnost sa srpskom književnošću. Njene pesme i priče nalaze se danas u brojnim zbornicima u zemlji i inostranstvu od Srbije, Hrvatske i Crne Gore do Kanade. Dobitnik je više nagrada i pohvala za poeziju i prozu. Radovi su joj objavljivani u stručnim časopisima. Do sada je objavila šest knjiga: dve zbirke poezije: „Moje tišine“ i „Sumraci i zore“, dva romana „Novčići za Harona“ i „Šaptači sela Lipova“ , zbirku pripovedaka „Tajna zamka Solotnik i druge priče“ i knjigu eseja i kritika „O rečima“. Supruga i majka troje dece. Živi i radi u Čačku.

Ime i prezime: Aleksandra Mišić

Datum i mesto rođenja: 1.1.1970.

Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: teško.

Koju osobu najviše cenite: sve one koje drže zadatu reč, pouzdane, tačne, tolerantne.

Grad u koji želite ponovo otići: Sijena (Italija) i Kruševo (Makedonija)

Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: knedle sa šljivama

Kome najviše verujete: svome psu Anđelki. Ne jede vrelu hranu, ne prilazi nepoznatima, ne laje kad proceni da ne treba.

Gde se najbolje odmorite: vikendom u selu, daleko od napornih ljudi i obaveza.

Najbolji dan u životu: bilo ih je više. Katarina, Filip i Arsenije, moja deca, kad su stigla na svet, recimo taj. Ali i diplomiranje, venčanje, zaposlenje, sve to što je normalno da ti bude najbolji dan. I oni sitni, a važni trenuci, emocije koje osetiš prema nekim ljudima, uzvraćena dobrota, kad si nekome pomogao, kad je tebi neko pomogao, sve se to pamti.

Poslednja laž na koju ste naseli: ne nasedam.

Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: više nego što udata žena, majka troje dece, vremešna, u šestoj deceniji, koja kuva, piše, pegla, čisti, podučava, vežba… treba da provodi.

Najlepši poklon koji ste dobili: album sa fotografijama, od maturanata za rastanak, na njima zabeleženi trenuci četvorogodišnjeg druženja. Vidi se ogroman trud i vreme uloženo u taj poklon.

Omiljena životinja: bubamara i beli medved. Prva, jer se od nje ništa ne očekuje: ni da pravi med, ni da miriše, niti da peva i to je tako neobavezujuće, a druga, zato što se ne uzbuđuje ni oko čega. Leži na nekoj santi po ceo dan, ne strepi kao gazela, nije agresivna kao hijena. Tako leži i filozofira u sebi, nikoga ne ugrožavajući.

Omiljeni muzičar ili bend: Azra, Serđo Kamariere

Omiljeni pisac: Pesoa, Markes, Selimović

Poslednja knjiga koju ste pročitali: Jun Fose „Jutro i veče“

Omiljeni filmski lik: Amelija Pulen (stalno želi da ljude čini srećnima)

Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: ne gledam  sport

Tim za koji navijate: samo reprezentacija

Omiljena narodna izreka: Klin se klinom izbija

Koje pitanje najviše mrzite: Kad ćeš već jednom da shvatiš da nisu svi ljudi dobri?

Vaša najveća nada: da će zli ljudi jednom postati dobri. Utopija čista.

Slični članci

Back to top button