Kultura

Saznajte mnoge zanimljivosti o Lavu Tolstoju koji je umro na današnji dan

govorio šest jezika, imao trinaestoro dece, napisao hiljade stranica...

Na današnji dan 1910. umro je Lav Nikolajević Tolstoj, jedan od velikana ruske i svetske književnosti. Romanom “Rat i mir” stvorio je tip romana “vremena i prostora” (roman-epopeja). Umetnik analitičar zaokupljen je moralno-etičkim i socijalnim problemima, a kao književni estetičar zalaže se za didaktičku umetnost za narod. Najznačajnija dela: “Ana Karenjina“, “Sevastopoljske priče”, “Narodne priče”, “Šta je umetnost”, “Hadži Murat”, “Rat i mir”…

Lav Nikolajevič Tolstoj je bio ruski pisac, najpoznatiji po romanima “Rat i mir” i “Ana Karenjina“, koji se smatraju najvećim romanima realizma. Pored romana, pisao je i pripovetke, eseje i dramske komade. Bio je veliki moralista i poštovalac društvenih reformi, a mnogi ga smatraju najboljim piscem na svetu. Kasnije je postao strastan anarhista i zalagao se za mir. Njegove nenasilne ideje o otporu izražene su u nekim njegovim delima, pre svega u delu Carstvo Božje u tebi, koje je imalo veliki uticaj na važne ličnosti 20. veka, kao što su Martin Luter King i Mahatma Gandi.

Život Lava Tolstoja

Lav Tolstoj je rođen 9. septembra 1828. godine u Jasnoj Poljani u Rusiji, u poznatoj plemićkoj porodici. Bio je četvrto od petoro dece grofa Nikolaja Iliča Tolstoja i grofice Marije Tolstoj. Kako su oboje rano umrli, decu su podigli i vaspitali najbliži rođaci. 1844. godine Lav je upisao pravo i orijentalne jezike na Kazanjskom univerzitetu. Učio je arapski, turski, latinski, nemački, engleski i francuski jezik, a posebnu pažnju je posvećivao i geografiji, istoriji i religiji.

Ubrzo napušta studije, vraća se u Jasnu Poljanu, a zatim obilazi Moskvu i Sankt Peterburg. Putujući i radeći na usavršavanju jezika koje je prethodno studirao, veoma brzo je postao izvrstan poliglota. Međutim, odao se alkoholu, počeo da posećuje javne kuće i da se kocka, pa je tako upao u dugove i duševnu patnju. Na sreću, na vreme je shvatio šta radi, prekinuo je sa životom propalice i ponovo pokušao da se upiše na fakultet, u nadi da će se zaposliti u vladi. U tom naumu ipak nije uspeo, već se našao na Kavkazu u vojnoj službi, idući koracima svog starijeg brata. Tek u ovom periodu je počeo da piše.

Sofijom Andrejevnom Bers, koja je bila 16 godina mlađa od njega, oženio se 1862. godine. Imali su trinaestoro dece, od kojih je petoro umrlo u ranom detinjstvu. Sofija je radila kao Tolstojeva sekretarica, korektor i upravnik finansijama dok je on pisao svoja dva najveća dela. Brak im je na početku bio ispunjen ljubavlju i zadovoljstvom. Međutim, Tolstojev odnos sa ženom se kasnije pogoršao jer su se njegova verovanja i ubeđenja promenila u tolikoj meri da se čak odricao svog bogatsva koje je nasledio od roditelja, a i onog koje je sam zaradio.

Stvaralaštvo

Svoje remek-delo “Rat i mir” Tolstoj je počeo da piše 1862. godine. Šest tomova ovog dela objavljena su u periodu od 1863. do 1869. godine. Obuhvatajući 580, kako istorijskih ličnosti, tako i likova koje je Tolstoj stvorio, ovaj izvanredan roman se bavi istraživanjem istorije i nipodoštavanjem slavnih ličnosti, kao što su Aleksandar Makedonski i Napoleon Bonaparta.

Drugo Tolstojevo remek-delo, “Ana Karenjina”, započeto je 1873, a objavljeno 1878. godine. Među njegovim najranijim delima su autobiografska dela “Detinjstvo” (1852), “Dečaštvo” (1854) i “Mladost” (1856). Iako su sva tri zapravo izmišljena dela, ona ipak sadrže i neke događaje iz Tolstojevog života.

Kako je stario, Tolstoj je sve više postajao pobornik asketske moralnosti i čvrsto je verovao u nenasilni otpor. Umro je 20. novembra 1910. godine od upale pluća.

Do dana današnjeg Tolstojevi romani se smatraju najboljim dostignućima u književnosti. Rat i mir je roman koji se često naziva najboljim romanom ikada napisanim. Stručnjaci savremenog doba za Tolstoja kažu da je posedovao dar da opiše podsvesne motive i želje svojih likova. Takođe, umeo je na izvrstan način da naglasi uticaj svakodnevnih dela ljudi na razvoj i uobličavanje njihovih osobina i svrhe u životu.

Zanimljivosti o Tolstoju

Kada je bio dete, on i njegov brat su osnovali klub u koji je bila primljena ona osoba koja je uspela da stoji 30 minuta u ćošku, a da ne pomisli ni na šta bele boje.

Lav Tolstoj, čovek koji je napisao Rat i mir (580 000 reči), Anu Karenjinu (350 000 reči), najmanje tri toma pripovedaka i preko 18 tomova dnevnika i pisama, čovek koji je upravljao imanjem, koji je znao bar šest stranih jezika, koji je sam sebi pravio odeću i koji je podigao trinaestoro dece, uporno je govorio da mu je najveća mana lenjost!

Svoje dnevnike je počeo da piše kada mu je bilo 18 godina, a u njima je sastavio listu od nekoliko stotina pravila, nastojeći da ih se po svaku cenu pridržava. Neka od njih bila su da ostane nevin, da se uvek drži svoje reči, da radi jutarnju gimnastiku svako jutro pre svitanja, da se nikada ne napija, da se nikada ne kocka, da se ne zadužuje, da nauči kineski jezik, itd. Tokom naredne 64 godine pisanja dnevnika, Tolstoj je zabeležio svoju nemoćnost da ispuni bilo koje od ovih pravila, a ipak je ceo svoj život uporno smišljao nove ciljeve.

Jednom prilikom, kada mu je bilo 45 godina, Tolstoj sedam dana nije vodio svoj dnevnik. A kada je ponovo nastavio, napisao je: „Hmm… Ove nedelje sam napisao prvu verziju knjige koju sam nazvao Ana Karenjina.“ Knjiga se sastoji od 864 stranice, a Tolstoju je trebalo samo nedelju dana da je napiše!

Back to top button