Kultura

Ja, Tamara Jurišić

Rođena i odrasla u Šapcu. Studirala Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bavila se novinarstvom. Koketirala sa umetnošću, a onda se srela sa fotografijom.

Ime i prezime:  Tamara Jurišić

Datum i mesto rođenja: 30.8.1988. Šabac

Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Uz knjige, muziku i filmove. Bez ometanja, što je najvažnije. Mislim da smo postali previše dostupni svima i svakome i svakom trenutku. Onome kome je zaista stalo da dođe do nas nije potreban mobilni telfon.

Koju osobu najviše cenite: Iskrenu, hrabru, osobu sa petljom da se upusti u nešto i krene nekim putem, čak i onda kada je sve protiv nje. Ne bih navodila nijedno posebno ime. Sve mi se čini da bih prema nekome bila nepravedna.

Grad u koji želite ponovo otići: Uvek bih se vratila u Helsinki. To je grad po mojoj meri. Dovoljno veliki da bude metropola, dovoljno mali da se u njemu osećaš ušuškano.

Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Možda je stereotip, ali lazanje bih mogla jesti svaki dan.

Kome najviše verujete: Instinktu.

Gde se najbolje odmorite: Pored reke.

Najbolji dan u životu: Sigurna sam da je bio sunčan.

Poslednja laž na koju ste naseli: „Neće se ponoviti.“

Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Nekad mi se čini da sam previše aktivna na društvenim mrežama i da bih to vreme mogla potrošiti na mnogo bolji način.

Najlepši poklon koji ste dobili: Knjiga koju sam dugo tražila, izdanja su stara pa ju je bilo teško pronaći. No, neko se baš potrudio i do mene je stiglo Okudžavino Putovanje diletanata.

Omiljena životinja: Volim sve vrste mačaka.

Omiljeni muzičar ili bend: Pink Flojd.

Omiljeni pisac: Markes, Vladan Matijević, Selimović.

Poslednja knjiga koju ste pročitali: Emil Sioran – Kratak pregled raspadanja.

Omiljeni filmski lik: Betoven u filmu Immortal Beloved. Želim da verujem da je zaista bio takav.

Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Meč između Majka Tajson i Lenoksa Luisa. Prikazivao se baš kasno, pa me tata budio da ga zajedno gledamo. Tvrdio je da se to ne sme propustiti.

Tim za koji navijate:  Kada me pitaju, uvek kažem da navijam za Crvenu zvezdu. Istina je da u poslednje vreme ne pratim sport.

Omiljena narodna izreka: „Boj ne bije svijetlo oružije, već boj bije srce u junaka.“ Nije narodna izreka, ali je rečenica koje se često setim.

Koje pitanje najviše mrzite: Ne volim kada me neko pita kako sam, a da ga to ne zanima. Olako postavljamo to pitanje, a smatram da ono ima određenu težinu.

Vaša najveća nada: Mislim da je to većini sveta danas zajedničko. Zaista želim da verujem da smo pri kraju ove pandemije koja nas je na tako mnogo načina otuđila, razdvojila, podelila. Želim da verujem da ćemo uskoro opet moći da se družimo onako kako smo to nekad radili, da slavimo, da putujemo, da uživamo. I nadam se da nismo zaboravili kako se sve to radi. Možda ćemo shvatiti koliko malo smo cenili neke stvari koje su nam sada uskraćene.

Back to top button