Ja, Aleksandra Jovanović
Nakon završene gimnazije “Bora Stanković” u Vranju, upisuje Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, odsek dramaturgija, gde je diplomirala u septembru 2019. godine, a masterirala u septembru 2020. godine, takođe na dramaturgiji. Trenutno je na doktorskim studijama - dramske i audiovizuelne umetnosti, na Fakultetu dramskih umetnosti. Radila je kao scenaristinja televizijskih serija i scenaristkinja nekolicine studentskih filmova. Piše pesme i kratke priče. Dobitnica je nagrade “Mladi Dis” za 2020. godinu. Objavila je zbirku poezije “Jagma” i roman za decu “Crna ptica”. Na konkursu “Bal u Elemiru” za nagradu “Stevan Sremac” osvojila je drugo mesto za ciklus od deset pesama.
Ime i prezime: Aleksandra Jovanović
Datum i mesto rođenja: 23.07.1996. Vranje
Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Teško ali nije nemoguće.
Koju osobu najviše cenite: Cenim osobe koje prihvate grešku i zapravo urade nešto povodom toga.
Grad u koji želite ponovo otići: Linc.
Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Nije jelo, ali jogurt bih pila svakog dana.
Kome najviše verujete: Svima o kojima ništa ne znam.
Gde se najbolje odmorite: U krevetu.
Najbolji dan u životu: Tek će se dogoditi.
Poslednja laž na koju ste naseli: Biće dobro plaćen posao.
Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Aktivno posmatram.
Najlepši poklon koji ste dobili: Veče puno nezdrave hrane, loših filmova i neprikladnog smeha.
Omiljena životinja: Pas.
Omiljeni muzičar ili bend: Na ovo pitanje bih odgovorila u srednjoj školi i odgovor bi bio laž.
Omiljeni pisac: Na sreću, nemam ga, pa mogu da čitam sve ostale bez straha.
Poslednja knjiga koju ste pročitali: Nevažne tačke gledišta, Paolo Sorentino
Omiljeni filmski lik: Ove godine, potpuno prikladno, Katniss Everdeen.
Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Deda i ja gledamo utakmicu, verovatno fudbal, jedemo karamel bombone.
Tim za koji navijate: Ne pratim sport.
Omiljena narodna izreka: Gladnog ne teši, već nahrani.
Koje pitanje najviše mrzite: Odakle crpiš inspiraciju?
Vaša najveća nada: Da će neki ljudi shvatiti koliko je besmisleno plašiti se i mrzeti stvari, samo zato što “nisu tako učili” i “to u njihovo vreme nije bilo”. Isto, da nije strašno odbaciti neke stvari iz maglovite “tradicije”, od koje najčešće uzimaju ono što im odgovara.
