Ja, Zdenka Valent Belić

Ime i prezime: Zdenka Valent Belić

Datum i mesto rođenja: 25. 12. 1975. u Bačkoj Palanci

Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Možda u vrtu ili na moru, ali sa najrođenijima u neposrednoj blizini.

Koju osobu najviše cenite: Koja ima moć, a ne zloupotrebi je.

Grad u koji želite ponovo otići: Bojnice, Slovačka ili Gdanjsk, Poljska.

Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Šta god moj suprug spremi, uvek je vrhunsko.

Kome najviše verujete: Mislim da upravno njemu.

Gde se najbolje odmorite: U mom vrtu na vikendici.

Najbolji dan u životu: Kada su mi se rodila deca.

Poslednja laž na koju ste naseli: Dođi, neću ti ništa.

Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Daleko više nego što bih volela, ali bih bez njih teško podnela stajanje u redovima u banci ili na pošti.

Najlepši poklon koji ste dobili: Decu. Pre i posle tog događaja – niste isti čovek.

Omiljena životinja:  Haiku – moj mali beli živahni maltezer.

Omiljeni muzičar ili bend: Zlatko Stefanovski.

Omiljeni pisac: Irvin Jalom.

Poslednja knjiga koju ste pročitali: Hotel Balkan Miroslave Kuljkove.

Omiljeni filmski lik: Herkul Poaro.

Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Košarkaška utakmica finala Prvenstva Jugoslavije 1983. između Bosne i Šibenke, kada Dražen Petrović poslednjih sekundi sa dva slobodna bacanja postiže pobedu Šibenke.  Bio je to uvod u složenija društvena događanja i početak dramatične završnice srećnih vremena.

Tim za koji navijate: Otprilike od tad ne pratim sport. Ali na prijateljskim utakmicama debli protiv mršavih, navijam za debele.

Omiljena narodna izreka: Ne diraj miša dok spava.

Koje pitanje najviše mrzite: Za koga ću da glasam.

Vaša najveća nada: Da će se svet vratiti na podešavanja od pre pola veka.