Društvo

Pad Bastilje-događaj koji je uticao na Evropsku budućnost.

Četrnaesti jul se u Francuskoj slavi kao Dan Republike, u znak sećanja na događaj koji je uticao na celu Evropu.

„Pad Bastilje je prekretnica u francuskoj i evropskoj istoriji, nastalo je građansko društvo, a ukinuti su staleži”, kaže Slobodan Zečević, naučni savetnik Instituta za evropske studije, za BBC na srpskom.

Srednjovekovna tvrđava Bastilja je u 18. veku korišćena kao zatvor za protivnike kraljevske vlasti.

U njoj su zatvarani i politički zatvorenici i plemići, kao i oni koji su čekali suđenja.

Oni koji bi u tamnici bili po direktnom nalogu monarha, nisu imali pravo žalbe, piše Britanika.

Višegodišnje nezadovoljstvo koje je decenijama tinjalo među pripadnicima nižih klasa, kulminiralo je jurišem na Bastilju.

Četrnaestog jula 1789. je „svetina, u neplaniranom i potpuno neorganizovanom napadu, zauzela Bastilju, tvrđavu koja se u Parizu smatrala najupečatljivijim simbolom kraljevske moći”, navodi se na sajtu Istorijska čitanka citat iz knjige istoričara Metjua S. Andersona „Evropa u osamnaestom veku”.

Autor dodaje da iako praktično taj događaj nije doneo mnogo – unutra je bilo svega sedam zatvorenika, a stražara je bilo relativno malo, psihološke posledice su bile nesagledive.

Ipak, istovremeno došlo je i do velikog krvoprolića.

Guverneru Pariza odrubljena je glava i zbog toga je, izmešu ostalog, kasnije bilo polemike o tome da li je to pravi datum za nacionalni praznik.

„Obeležavajući pad Bastilje 1789. godine, obeležavamo početak Francuske revolucije i rađanje novih koncepata koji su se potom proširili u Evropi i u svetu: uspostavljanje pravne države, slobodu, jednakost i bratstvo”, saopštio je francuski ambasador u Srbiji Žan-Luj Falkoni.

Kasnije će ovu tvrđavu kamen po kamen razrušiti.

Zauzimanje Bastilje nagovestilo je početak Francuske revolucije.

Back to top button