Kultura

Milisav Savić: Malo je ostalo prijatelja

Milisav Savić je rođen 1945. u Vlasovu kod Raške. Književni istoričar, prevodilac, diplomata, univerzitetski profesor i dobitnik brojnih nagrada nosi nadimke Kum i Durut. Objavio dvadeset knjiga. Dobitnik je najznačajnijih domaćih nagrada za prozu. U braku sa glumicom Aleksandrom Nikolić ima sina Strahinju, a iz prethodnog braka ima kćerku Mirjanu Savić Udovičić.

Prva knjiga koju ste pročitali?

Vukova pesmarica.

Prvi pisac koga ste upoznali?

Brana Petrović. Zbog njega sam se potukao i dobio dobre batine.

Gde je Vaša prva ljubav?

U Beogradu. Živa i zdrava.

Kakvi su Vaši kontakti sa životinjama?

Dobri. Odrastao sam na selu. Životinje, ne samo domaće, bile su deo mog života.

Da li ste imali ljubimca u detinjstvu?

To je bio moj pas Liso.

Ko najbolje igra tablić među piscima?

Ja.

Igrate li još uvek fudbal?

Ne. Prešao sam na tenis. Što bi rekli: postao sam sportski post-modernista.

Ko su Vaši prijatelji?

Malo ih je ostalo.

Ko su Vaši neprijatelji?

U mladosti sam ih imao. Koga sada zanima neki Milisav Savić.

Koja je Vaša najvažnija ostvarena želja?

Da vidim sveta. Mada ga nisam video onoliko koliko sam želeo.

Kome nikada nećete verovati?

Političarima.

Kakvu starost priželjkujete?

Na bazenu u Jošaničkoj Banji. A onaj vratar kaže: Ovde se mota neki čiča Ivo Andrić.

Koji su pisci precenjeni?

Nije bitno. Danas precenjeni, sutra potcenjeni. I vice versa.

Šta ste pitali Andrića?

Samo sam ga telefonom jednom upitao: da li bi hteo da mi dao intervju za šezdesetosmaški Student?

Šta ste ručali sa Selimovićem?

Sve gospodske sarajevske đakonije.

Verujete li pesnicima?

Verujem. Jer lepo lažu. U dobrom smislu te reči.

Verujte li kritičarima?

Ne baš! Mogli su da budu stroži prema meni. Danas bih bio učitelj skijanja.

Za koga navijate?

Ni za koga. Jer draža mi je pozicija igrača od navijača.

Kome ste ostali dužni?

Ženama koje sam voleo i koje su me volele.

Kome zavidite?

Lutalicima, večitim putnicima.

Šta savetujete svojoj deci?

Da se ne ugledaju na oca.

Kada će prestati ratovi?

Nikad, na žalost.

Ko Vas je precenio?

Majka. Moj najbolji, najlepši, najpametniji Mićo.

Ko Vas je potcenio?

Otac. Bitanga, uličar, propalica – govorio je za mene.

Da li Vam je neko ukrao nešto?

Nije imao šta. Osim knjiga.

Zbog čega se kajete?

Što sam, u ume revolucionarnog ideala, grubo napadao druge.

Da li ste ikada bili srećni?

Naravno. U detinjstvu, pre svega.

Back to top button