Ja, Nataša Bundalo Mikić
Кnjiževnica i bibliotekarka. Piše poeziju, prozu, eseje, književnu kritiku, bavi se priređivanjem i lekturom. Кnjige pesama: Ginevrin šapat, 2015; Кratki espreso sa gospodinom, 2018; Treći krug snova, 2019; Godovi bliskosti, 2022; Otključano, izabrane i nove pesme, 2024. Roman: Lakovane bele cipele, 2016. Dobitnica nagrade Stražilovo. Poezija je prevedena na nekoliko jezika.
Ime i prezime: Nataša Bundalo Mikić
Datum i mesto rođenja: 26. novembar 1983. godine u Novom Sadu
Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Radovala bih se da mogu bez mobilnog telefona, negde na planinu, u obilazak manastira i obavezno duge šetnje po prirodi.
Koju osobu najviše cenite: Majku. Svakako bih izdvojila ovde još nekoliko važnih imena u svom životu i uglavnom su to ljudi iz sveta književnosti ali majka je uvek na prvom mestu jer sam zahvaljujući njoj naučila sve što znam u životu a najvažniju lekciju koju me je naučila da bez obzira na sve uvek zapamtim da je mnogo važno voleti ljude.
Grad u koji želite ponovo otići: Najvažniji grad za mene je svakako moj Novi Sad a postoje mnogi gradovi u kojima nisam bila i želela bih da odem. Pre svih Pariz. Želja iz detinjstva.
Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Musaka od mesa i kiselog kupusa.
Kome najviše verujete: Majci.
Gde se najbolje odmorite: Na vikendici u Banoštoru ali i svuda gde je priroda, a pored reke.
Najbolji dan u životu: Ne postoji najbolji dan. Najbolji su svi oni dani kada sam nekom pomogla ili ga usrećila nečim, naravno većinom je to u vezi sa književnošću.
Poslednja laž na koju ste naseli: Ne pamtim loše stvari pa tako ni laži.
Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Hiperaktivna. J Zbog prirode posla non stop koristim društvene mreže, ponajviše Fejsbuk i Instagram na koje svakodnevno postavljam objave vezane za Društvo novosadskih književnika i Biblioteku Matice srpske. Ponekad poželim da uzmem godišnji odmor od interneta i mobilnog telefona. J
Najlepši poklon koji ste dobili: Svaki poklon je lep i usreći ali pamtim jedan crveni kaput koji mi je ostao kao uspomena na mog tatu jer mi je on kupio i poklonio.
Omiljena životinja: Konj. Za mene apsolutno veličanstvena i prelepa plemenita životinja.
Omiljeni muzičar ili bend: Volim muziku i ona čini sastavni deo mog života. Ne postoji omiljeni muzičar i bend ali mogu da izdvojim u ovom trenutku čiju muziku volim i podržavam a aktuelna je, tako da često slušam, a to je Nemanja Radošević.
Omiljeni pisac: Teško pitanje isto kao omiljena knjiga ili pesma. Gde pisca pitati tako nešto J Ne bih mogla da izdvojim jednog.
Poslednja knjiga koju ste pročitali: Ne mogu tačno da kažem koja je poslednja zato što mi se događa da paralelno čitam nekoliko, što su obično poklon knjige mojih kolega iz Društva novosadskih književnika. Imam čast da, s obzirom na to da sam često u našem Klubu gde se sastajemo, njihova izdanja iz štampe često dolaze upravo prvo u moje ruke. J
Omiljeni filmski lik: Gorštak. (Film iz 1986. godine)
Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Ne pratim često sportske događaje. Uglavnom gledam Moto GP. A vodio me je tata na neke utakmice kada sam bila mala, uglavnom fudbalske, jer je bio fudbalski sudija.
Tim za koji navijate: F.K. Vojvodina.
Omiljena narodna izreka: Ljubav nema godina: ona se uvek rađa.
Koje pitanje najviše mrzite: Ne mrzim nikog i ništa na ovom svetu pa tako ni pitanja.
Vaša najveća nada: Da će svet vremenom postati makar malo bolji i da nije sve izgubljeno.