Ja, Srđan Čeperković
Srđan Čeperković je objavio zbirke pesama: Zaboravljeni grad (2007), Supermen je Barbika (kao Herman Štern, 2017), Narodi sa mora (2021). Priredio: Između plime i oseke: knjiga pesama mlađih vrnjačkih pesnika (2018), Po zamišljenim linijama: knjiga pripovedaka vrnjačkih pisaca (2022). Izložbe: Kako je pisan film: retrospektiva Festivala filmskog scenarija (2019), Čitanje filma: odabrana dela izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije (2020), Dom poezije: odabrana dela izdavačke delatnosti Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ (2021), Fenomen Vasko Popa (2022), Planeta filma Pitera Bogdanoviča (2022), Filmski Panteon: literatura o filmu Niškog kulturnog centra (2022), Puriša Đorđević – pesnik filma (2023), U službi filma: odabrana dela izdavačke delatnosti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. (2023). Nagrade: „Matićev Šal“ (2007), „Hadži Dragan Todorović“ (2022). Radi u Kući scenarija NB „Dr Dušan Radić“. Živi u Vrnjačkoj Banji.
Ime i prezime: Srđan Čeperković
Datum i mesto rođenja: 27. 7. 1982. godine
Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Ako sreća postoji (a čisto sumnjam da je tako) prvi stepen u pokušaju da se ona doživi je momentalni prestanak upotrebe mobilnog telefona. Biti dostupan 24 časa, odgovarati na pozive i poruke, koristiti Viber i WhatsApp – štaviše gnjaviti ljude na isti način, primeri su slabosti, zavisnosti i potlačenosti savremenog čoveka. Dokažite da ste slobodni i srećni; ja nisam.
Koju osobu najviše cenite: Miroljuba Stojanovića, književnog i filmskog kritičara, urednika izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije. Gospodin Stojanović je čovek sinteze: savršeni čitalac, inspirativni mislilac, zavodljivi kritičar. Osoba koji poseduje čitav svet, ne samo u svojoj beskrajnoj biblioteci, već u sopstvenom mozgu. Intelektualac koji je pročitao preko osam hiljada vrednih knjiga, pogledao na desetine hiljada filmova, nedvosmisleno svedoči da za čoveka ne postoje granice, ako je lepo vaspitan, izrazito radan, beskrajno znatiželjan, dosledno slobodan, fanatično hrabar.
Grad u koji želite ponovo otići: Ne verujem u turizam, uspomene i lepotu gradova. Najbolje napisani putopisi su paradigme fikcije; zato im se prilježno vraćam. Arhitektura je zavodljiva u knjigama; u životu je prenaglašena.
Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Sigurno ne, čuburski ajmokac Džonija Rackovića. Možda i odgovorim na pitanje, ako pročitam knjigu Slavice i Igora Mandića, Bračni kuvar.
Kome najviše verujete: Moraću da se našalim malo: prvo moraš da budeš vernik, pa onda čovek. Veruje se u najgorem slučaju do treće decenije života; posle se uglavnom prilagođava.
Gde se najbolje odmorite: Uz Sreću Toda Solondža, u Uliksu Džejmsa Džojsa, Na rubu pameti Miroslava Krleže, Apokalipsi danas Frensisa Forda Kopole…
Najbolji dan u životu: Sa Prostakom u noći V. R. Tucića.
Poslednja laž na koju ste naseli: Kako je Šerlok Holms zaista rešio slučaj. Naravno, ako ga nije glumio Džeremi Bret.
Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Koliko da proverim da me neko nije hakovao. Dakle, previše.
Najlepši poklon koji ste dobili: Pošto sam klasični materijalista i savršena paradigma potrošačkog društva, obožavam poklone. Nažalost, najlepši i najdraži darovi su mi knjige.
Omiljena životinja: Živimo u vremenu kada se više vole životinje nego ljudi. Danas je savršena poza za žene imati psa umesto partnera i glumiti ozarenost i nedodirljivost. Upravo zato najviše volim mačke. Čak sam i nabavio jednu.
Omiljeni muzičar ili bend: Obojeni program iz higijenskih razloga.
Omiljeni pisac: Od naših pesnika Vojislav Despotov. Od naših prozaista Svetislav Basara. Od prevedenih pesnika Johan Volfang Gete. Od prevedenih prozaista Tomas Pinčon.
Poslednja knjiga koju ste pročitali: Bioskopska promišljanja Kventina Tarantina koju mi je poklonio, da se pohvalim, Vasa Pavković.
Omiljeni filmski lik: Džoni iz filma Naked Majka Lija iz 1993. godine.
Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Utakmica Jugoslavije i Kolumbije na Svetskom prvenstvu u fudbalu održanom u Italiji 1990 godine.
Tim za koji navijate: Partizan.
Omiljena narodna izreka: Budi glup – pobedi.
Koje pitanje najviše mrzite: Svako na koje se očekuje uobičajen odgovor.
Vaša najveća nada: Da će svi biti hrabri, pa da priznaju kako film Notting Hill nije loš, iz razloga što je najviše puta spomenut u rubrici Guilty Pleasure. Ustoalom, nije bezveze Vudi Alen svojevremeno izjavio, da je u pitanju njegovo najbolje sineastičko dostignuće koje on nije režirao.
