Specijal

Reci mi ime i reći ću ko si

Često se danas daju imena turskog porekla našoj deci i na to nema nikakve odbojnosti. Ali dati ime Leon nije isto kao dati sinu ime Arslan iako imaju isto značenje.

Svetlana, Aberaš, Dipa, Nurija, Aki (明), Alina, Aonani. Verovatno ne znate sva imena sa ove liste. Nikada niste čuli za neka jer su ovo imena iz raznih jezika i kultura širom ovog našeg lepog sveta. Ono što je zajedničko svim ovim imenima jeste njihovo značenje, svetlo.

Hoću da zamislite jednu situaciju, naime upoznajete ljude koji nose ova imena. Rečena su vam imena vi treba da odlučite koja od njih prolazi u sledeći krug za posao na primer. Vi ćete izabrati ono što je vama najbliže, stvorićete predrasude o njima samo na osnovu imena jer već u glavi stvarate sliku mesta iz koga potiču, koje su nacionalnosti, religije, materijalnog stanja  i svega ostalog. Samo na osnovu imena. Nemojte se ljutiti jer ovo nije nikakva vrsta etiketiranja jer neće svako ovako razmišljati, ali velika većina hoće i upravo tako razmišlja. U ratovima se metak ispali odmah nakon što se čuje ime, jer nas valjda ne zanima ostatak.

Naime, moj prezir dolazi onog trenutka kada neko prikači „muslimansko, srpsko, indijsko, romsko, internacionalno…“ ime. Ovde ću pristupati iz dva ugla: verskog i ličnog.

Pošto praktikujem veru islam, pokušaću da objasnim zbog čega mislim da nije lepo pridavati gore navedene reči imenima i zbog čega je lepo davati različita imena, a tu je i lični stav koji sam stvorio razmišljanjem i dosadašnjim iskustvom.

Možemo se okrenuti onome što je rekao Muhammed s.a.v.s:

”Vi ćete na Sudnjem danu biti prozivani po vašim imenima i imenima vaših roditelja pa nadjenite svojoj djeci imena lijepog značenja.”

Ovo ima smisla i veoma je značajno davati deci imena lepog značenja ali kada ovo kažem očekujem da ljudi kažu da je Muhammed s.a.v.s takođe rekao:

„Ko oponaša neki narod – on pripada njima!“

Pa se postavlja pitanje da li je davanje imena koje nije arapsko, oponašanje nekog naroda?

Često se danas daju imena turskog porekla našoj deci i na to nema nikakve odbojnosti. Ali dati ime Leon nije isto kao dati sinu ime Arslan iako imaju isto značenje.

Ne volim hipokriziju pa ću krenuti od sebe. Moje ime Nizar je persijskog porekla, nalazi se u knjizi muslimanskih imena, postoji mogućnost da je moje ime postojalo i pre Islama, kao što su postojala i neka imena pre Islama koja su bila arapskom porekla a opet su prihvaćena kao muslimanska zbog svog lepog značenja. Moje ime je verovatno nosio vernik Zoroastrizma a kasnije i neko ko je vernik Islama. Zbog čega je moje ime u toj knjizi, a imena koja imaju takođe lepa značenja i potiču iz tih predela nisu u toj knjizi? Neka su se probila, neka su imala više sreće od drugih. Možda to što je jedan od predaka Poslanika s.a.v.s nosio moje ime, stavlja moje ime u knjigu muslimanskih imena.

Oponašati se narod može na mnogo bolji način od imena. Mnogi ljudi nose prelepa „muslimanska imena“ ali nisu muslimani, ostalo je samo ime, koje bolje da nije ako to reprezentuje jednog vernika. Narodi prolaze i dolaze a imena ostaju. Imena nemaju naciju ili religiju, imaju lepo i ružno značenje.

A sada lični stav, ono što me grebe jeste hipokrizija i želja za pripadnosti jednom narodu. Dodavanje reči koje deklarišu ime su učinile više zla nego dobra tokom istorije. Arapi su bili teški pagani pre islama pa i dela koja su činili nisu baš za pohvalu ali imena arapa koji su zakopavali žensku decu nosiš možda baš ti. To što nosimo neko ime koje se koristi u Japanu nas ne čini Japancima niti pripadnikom šintoizma ili budizma. Zar nije lepo ime Dušan (značenje: duša) ili ime Yuma (značenje: mirna istina)? Ovo naravno ostaje izbor svakog čoveka ali mislim da je ime i njegovo značenje lepa stvar koja bi trebala da nas navodi da opravdamo svojim životom i delima ta imena i značenja. Lepota ovog sveta u različitosti kako ljudi, reči, jezika tako i imena. Složićete se sa mnom da je lep osećaj nositi ime lepog značenja koje pored toga je i jedinstveno i ne nosi ga mnogo ljudi. Hajde da volimo jedinstvenost jer smo mi jedinstveni i neće postojati niko sličan nama u budućnosti a nije ih bilo ni u prošlosti. Volite tuđe i videćete da vam nije toliko tuđe štaviše liči dosta na vaše.

Nizar Hukić

Back to top button