Zdravlje

Nemojte neraspoloženje i lenjost proglašavati za depresiju

Ubrzan je tempo života, informacione tehnologije su dovele do toga da čovek danas u jednom danu primi više informacija nego što su ljudi u prošlosti dobijali i za 365 dana.

Svetska zdravstvena organizacija i psihijatrijski krugovi, pre više od jedne decenije su 2020. označili kao godinu u kojoj će depresija postati drugi uzrok smanjenja sposobnosti ljudi i da će svaka četvrta osoba u svetu, u nekom periodu života, imati mentalni ili neurološki problem.

Epidemija je ove godine dramatično promenila naše živote i većina ljudi je uplašena i nesigurna. Osim toga, ubrzani tempo života, informacione tehnologije koje su dovele do toga da čovek danas u jednom danu primi više informacija nego što su ljudi u prošlosti dobijali i za 365 dana, velika diferenciranost životnih uloga i svakodnevni stresovi, sve su to uzroci koji dovode do raznih psihičkih poremećaja, a najčešće depresije, naglašava gošća Jutarnjeg programa, psihijatar profesorka dr Nevena Čalovski Hercog.

„Uzrok možda leži i u čovekovoj prirodi da je radoznao, da je aktivan i da teško stavlja granice i teško se miri sa ograničenjima“, dodaje profesorka.

U svakodnevnom govoru kada želimo da kažemo da smo neraspoloženi često koristimo reč depresivan. Neraspoloženje, prolazna potištenost ili reakcija na neprijatne okolnosti, nije isto što i depresija.

Jedan od osnovnih dijagnostičkih kriterijuma za otkrivanje depresije je kada neko dve nedelje, kontinuirano, oseća teškoće u obavljanju svakodnevnih zadataka, gubi sposobnost da se raduje, opada mu interesovanje za ljude, za aktivnosti, budi se ujutru umoran, ništa ne može da ga obraduje i oseća se veoma loše, ili je veoma razdražljiv, navodi prof. Čalovski Hercog.

Back to top button