Politika

Nepovoljan izveštaj o Srbiji

Poseban odlomak se odnosi na proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, pri čemu se ocenjuje da nema konkretnog napretka u pregovorima o sveobuhvatnom i zakonski obaveznog sporazuma.

BRISEL, 11. oktobar 2022.(FoNet) – Stopa usklađenosti Srbije sa evropskom zajedničkom spoljnom politikom je “značajno smanjena”, i od 64 odsto kolika je bila 2020, sada je pala na 45 odsto, navodi se u godišnjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji.

U nacrtu izveštaja koji će biti objavljen sutra, a u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, podvlači se da se Srbija nije uskladila sa sankcijama Rusiji, koje je Evropska unija (EU) uvela Moskvi kao odgovor na agresiju u Ukrajini.

“Niz akcija i izjava Srbije je bio u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavom EU. Od Srbije se očekuje da kao prioritet ispuni obaveze i progresivno se uskladi sa restriktivnim merama EU u skladu sa pregovaračkim okvirom Srbije”, podvlači se u dokumentu.

Što se tiče regionalne saradnje, u izveštaju o Srbiji se ocenjuje da je zemlja ostala posvećena unapređenju bilateralnih odnosa.

Međutim, spominje se da su odnosi s Hrvatskom “sve više zategnuti uz povremene političke sukobe”.

Odnosi Srbije s Crnom Gorom se u dokumentu ocenjuju kao “izazovni” ali se naglašava da su obe strane nagovestile veću spremnost za resetovanje odnosa i napore na rešavanju otvorenih pitanja.

Poseban odlomak se odnosi na proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, pri čemu se ocenjuje da nema konkretnog napretka u pregovorima o sveobuhvatnom i zakonski obaveznog sporazuma.

U dokument se Beograd i Priština pozivaju da se “bez daljeg odlaganja” konstruktivno angažuju i unaprede pregovore o sveobuhvatnom, pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji.

Postizanje takvog sporazuma je “hitno i ključno”, stoji u izveštaju, kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju na svom evropskom putu.

Po pitanju borbe protiv korupcije, prema nalazima Evropske komisije,  naglašava se da je Srbija učinila samo “ograničeni napredak”. S tim u vezi se spominje da je broj novih istraga i konačnih presuda povećan u 2021. u poređenu sa godinu dana ranije, međutim da je pao broj prvostepenih optužnica.

Navodi se da Srbija treba da pojača prevenciju i suzbijanje korupcije i poveća konačnu konfiskaciju imovine u predmetima visokog profila.

Lošu ocenu je Srbija dobila i po pitanju borbe protiv organizovanog kriminala gde se kaže da je obeležen samo “ograničen napredak”. Spominje se da je u proteklom periodu, povećan broj novih istraga i konačnih presuda ali da je opao broj optužnica i prvostepenih presuda.

Kaže se takođe da je ograničen broj zaplena i konačnih konfiskacija. Priznaje se da je nivo razumevanja i pristup konfiskaciji poboljšan što bi, kako se kaže u izveštaju, trebalo da dovede do boljih rezultata u budućnosti.

Nikakav napredak nije obeležen u slobodi izražavanja, stoji u izveštaju Evropske komisije o Srbiji.

Stručnjaci Komisije u izveštaju podvlače da su zabrinjavajući slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima, i naglašva da treba dodatno ojačati u praksi nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja.

U poglavlju koje se odnosi na osnovna prava, veliki deo se posvećuje organizaciji “Evroprajda” u Srbiji, 17. septembra, i podseća da je održavanje manifestacije bilo neizvesno do poslednjeg trenutka. S tim u vezi se ocenjuje da je komunikacija vlasti oko ove manifestacije bila “kontradiktorna”.

“Dok su vlasti održavale kontakte sa organizatorima kako bi pronašli rešenje, ostali su neobavezni u pogledu održavanja parade sa zvaničnom dozvolom”, navodi se u izveštaju Evropske komisije o Srbiji.

Paket proširenja zajedno sa odvojenim izveštajima za svaku državu treba da usvoji kolegijum Evropske komisije, navodi RSE.

Back to top button