Ja, Ljiljana D. Ćuk

Rođena je u Zrenjaninu. Završila je Filološki fakultet. Bavi se digitalnim marketingom. Živi u Beogradu. Sanja o Berlinu. Zbirka priča „Neki drugi“ (2020) u izdanju Partizanske knjiga čeka svoje drugo izdanje.

Ime i prezime: Ljiljana D. Ćuk

Datum i mesto rođenja: 9.9. 1982. Zrenjanin

Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Moram da kažem da ja ovo ne bih uspela! Ponekad mi je telefon toliko u ruci da se iznenadim kad vidim svoju šaku bez njega.

Koju osobu najviše cenite: Ima ih nekoliko. Ne bih uspela da izdvojim jednu. A dosta sam razmišljala o ovom pitanju i zapravo shvatila da cenim mnogo više ljudi nego što mi se činilo na prvu, i to je divno.

Grad u koji želite ponovo otići: Berlin, uvek. I što pre. Često kad odem tamo pitam se sa koje li sam strane zida živela u prošlom životu.

Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Šta god da mi neko drugi spremi. Šalim se, nisam sigurna da bih mogla da jedem istu stvar svakog dana. Volim kulinarsku raznovrsnost.

Kome najviše verujete: Svojoj intuiciji. Ali bile su potrebne godine da naučim da poslušam taj glas koji govori da nešto nije okej iako na površini sve izgleda da jeste.

Gde se najbolje odmorite: Bitno mi je samo da nemam obaveze dva vezana dana. A odmor može biti uz serije koje gledam ili na reci sa društvom. Mislim da odmor postaje luksuz i zbog toga cenim svaki trenutak u kom se opustim.

Najbolji dan u životu: Tek će doći.

Poslednja laž na koju ste naseli: „Neću kasniti ovog puta,“ glasila je poruka. Dvadeset pet minuta nakon dogovorenog vremena ja sedim u kafiću i stiže poruka „Ipak malo kasnim“.

Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Uvek sam onlajn, i svakog dana nešto objavim na nekoj od društvenih mreža koje imam. Mislim da bi mi bilo čudno da ne delim svoje misli na ovaj način. Ali i društvene mreže su prostor u kom se i meni i drugima dešavaju i super poslovne stvari i ljubavi i razočarenja, te ne umem da živim više bez njih, čini mi se.

Najlepši poklon koji ste dobili: Bicikl. Trenutno je tako. Sestra i brat su mi ovog proleća poklonili bicikl i evo, ja već nekoliko meseci ne umem bez njega. Pitam se kako sam uopšte sve ove godine u Beogradu provela bez dvotočkaša. A i jedan ranac.

Omiljena životinja: To je moj pas Džeki, kog se sećam iz detinjstva. Verovatno jer me asocira na dom i detinjstvo i vreme bezbrižnosti.

Omiljeni muzičar ili bend: Michelle Gurevich. Muzika te žene zvuči kao nešto što me razume.

Omiljeni pisac: Virdžinija Vulf i Tomas Bernhard.

Poslednja knjiga koju ste pročitali: „Kintsugi tijela“ Senke Marić.

Omiljeni filmski lik: Pegi Olson iz serije Mad Men. Fascinirana sam razvojem njenog lika kroz sezone, sazrevanjem, promenama, usponima i padovima koji su tako realno prikazani.

Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Definitivno čuveni povratak Liverpula u Istanbulu. Često pomislim da, kad je Liverpul mogao tad da preokrene, mogu i ja da uradim nešto što mi se čini nemogućim.

Tim za koji navijate: Liverpul i Crvena zvezda.

Omiljena narodna izreka: U se i u svoje kljuse.

Koje pitanje najviše mrzite: Gde vidiš sebe za pet godina?

Vaša najveća nada: Da ću živeti u Berlinu.