Društvo

Ja, Lola Adžić

Po zanimanju filolog, po vokaciji slikarka. Izlagala više od pedeset puta u Srbiji, Turskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Rusiji i Parizu.

Ime i prezime: Olivera Lola Adžić

Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona? Otići u kuću u selu, mesiti hleb i kolače, predati se čudu stvaranja na slikarskom platnu, raditi u cvetnoj bašti, brati lekovito bilje, šetati šumom i preko livada, upijati miomirise i uveče se ušuškati kraj voljenog bića.

Osoba koju najviše cenite? Osoba koju najviše cenim je Vojvoda Živojin Mišić koji je komandovao napad, onda kada su drugi davali zapovesti o povlačenju. Čovek koji je umeo da osvoji i očara izabranicu svog srca i da sa njom izrodi puno dece. Vladao je brojnim veštinama i isticao se odlilčnim strategijskim umećem i velikom odlučnošću, nepokolebljivošću i hrabrošću.

Grad u koji želite ponovi otići? Grad koji je mene osvojio prefinjenom arhitekturom i toplinom ljudskih naravi, izvanrednom mediteranskom i kontinentalnom kuhinjom, vedrim decembarskim nebom i vodom pitkom kao sa izvora koja stiže sa visoravni udaljene 200 km je Madrid, grad u kome sam živela neko vreme.

Jelo koje možete jesti svakog dana? Svaki dan mogu jesti jedino hleb i gumene bombone od nane koje proizvodi ,,Pionir” Subotica. Valjda mi telu prija kolagen i želatin koji se u njima nalaze. Trudim se da mi ishrana bude izbalansirana, ali dajem prednost mesu, uz povrće i voće. Slatkiše retko jedem, sem gumenih bombona. 🙂

Kome najviše verujete? Najviše verujem čistom, iskonskom razboru. Doktrine i autoritete poštujem samo ako procenim da podležu kritici zdravog uma i sve što mi je srcu tudje odbacujem jer samo ono što ima humanistički pristup opravdava bitak. Volim da imam uvide u stvarnost koja nas okružuje, da spoznam mehanizme koji utiču na ustrojstvo sveta, u borbi svetlosti i tame, da prepoznam opasnosti koje ljudskom rodu i mom narodu prete i da stražim nad svojim bližnjima i čitavim Rodom i čuvam ih koliko umem i znam, kao što matica čuva svoju košnicu i roj.

Gde se najbolje odmorite? Najviše mi prija aktivni odmor . Plivanje mi godi, vožnja biciklom ili neki odmor sa puno plesa u večernjim satima. Takođe obožavam kolo kao posebnu formu kolektivnog izražaja i svesti, kao igru u kojoj ljudi ustreptalih duša i isprepletanih ruku iskazuju radost životu i Suncu, združeni u fuziji moćne energije koja ima odbljeske u Vaseljeni. Kolo je deo naše arhajske kulture koja je ostavila tragove u kulturama sada nacionalno oformljenih drugih naroda širom Evrope i sveta koji baštine svoj genom, deo svojih kulturnih obrazaca i etnologije iz srBskog supstrata ili da kažemo iz supstrata našeg nekada velikog i slavnog Roda.

Poslednja laž na koju ste naseli? “Oliverice, parket će ti biti kao nov. Opusti se .” , a dobila sam lep polovan parket 🙂 koji mestimično izgleda kao nov, sa puno trulih elemenata. To je inače bio treći pokušaj reparacije i drugi majstor. Inače, kroz iskustvo renoviranja stana mogu da sa žaljenjem konstatujem da su istinski majstori i uz to pošteni kao ljudi na našim prostorima postali dragocena retkost i vrede suvog zlata.

Koliko vremena provodite na društvenim mrežama? Na društvenim mrežama provodim prilično vremena. Iako pametnom čoveku mogu poslužiti da poveća svoju informisanost, da dodje u posed informacija koje ne dolaze od zvaničnih izvora i koje ne koincidiraju sa opšte uvreženim stavovima i prihvaćenim ,,istinama” koje su stvar konvencija moćnika i javnog diskursa , uz to su prilika čoveku da se spoznajno i saznajno obogati, da druguje sa ljudima na istim frekvancama duha i nivoa prosvetljenosti, ipak su one osmišljene kao mreže koje love ljudske duše, udaljuju od same supstance života, odvode čoveka u neku paralelnu realnost iluzornog bivstva i nagone ga da izlaže sebe u tom duhovnom egzibicionizmu surovosti nekih nebića, kradljivaca energije i onih koji bi oskrnavili svaku čistotu. Zato su društvene mreže prepune i draži pronalaženja duhovnih srodnika , idejnih saboraca ali i teren za razne neprilike. Sve u svemu, najbolje je biti odmeren i poštovati sabesednike i sve dobronamerne ljude.

Najlepši poklon koji ste dobili? Najlepši poklon koji sam dobila od života je moja kćerka, iznedrena kao dragulj moje duše i snova o porodici kao najlepšoj oazi postojanja. Moja kći je jedno primerno i uzorno dete, pronicljivo po prirodi i nosi mudrost od iskona. Ima 15 godina i pravu žensku narav, ume da mesi, kuva, hitra je i okretna kao vidra i vaspitavana je na način zdrave seoske dece, iako je rodjena i gajena u gradu, tako da je od ranog detinjstva bila spremna da istražuje livade i šumu, prati svet pčelica i mrava, da se vere po drveću i stenju i izvodi vratolomije.

Omiljena životinja? Crni panter iz Zrenjanina, rodjeni brat Pink Pantera 😉

Omiljeni muzičar ili bend? Dušu mi razgaljuje klasična i etno-muzika. Etno muziku i sama pevam na raznim nastupima u duetu sa Vidom Zec ili u okviru više pevačkih društava. Izvorna muzika nas vodi iz ovog neharmonizovanog, urbanog sveta, ogrezlog u modernu i usplahirenu dinamiku , prepunog kakofoničnih odjeka u svet idilične stvarnosti, u pitominu gajeva i voćnjaka i rodnih njiva i zdravih obrazaca mirnog življenja u saglasju sa zajednicom dobrih ljudi i prirodom koja nas okružuje. Izvorna muzika nas spreže sa predačkim nasledjem i čini nas bitnim delom celine : rodnog kraja, podneblja sa kog potiče data pesma i naroda kom pripadamo, kao i kulture iz koje korenimo. Izvorne pesme su pratile radove mobe i prela, zajedničke setve i žetve, komižanje kukuruza i predenje vune i krasile su razne svetkovine i uveličavale prigode. Trag su jednog divnog doba kada su se jako uvažavale rodjačke i komšijske veze i kad su ljudi bili istinski Rod i braća.

Omiljeni pisac? Omiljeni pisac mi je Dostojevski, koji je najdublje ponirao u ljudske duše, gradio tako opipljivo svetove unutrašnjih realnosti svojih likova da se čitaocu činilo da sam prolazi sva ta zbivanja, iskušenja i lomove sudbine i da ga Dostojevski vodi kroz svoje romane nošenog vihorom potmulih nagona i strasti kojima se ne može odupreti. U pauzi čitanja mračnog Dostojevskog sam volela da čitam Ćopića i njegovu prozu punu vrcavog i zdravog humora, odličnih deskripcija lepih vidika i krajolika, te sjajno gradjenog toka radnje koji bi nas poveo u svet dečjih zgoda i nestašluka i budio i razigravao maštu. Takodje, upečatljivi su mi naturalistički romani Emila Zole i dekadentna atmosfera jednog društva u posrnuću koja me podseća na društvenu atmosferu koja nam se prezentuje kroz medije i koju moramo pobediti negujući istinske vrednosti.

Poslednja knjiga koju ste pročitali? Poslednja pročitana knjiga koja je na mene ostavila jači utisak je ,,Slobodna deca Samerhila”. Govori o obrazovanju dece u Engleskoj po postulatima vaspitavanja slobodnih mladih ljudi koji stasavaju u zrele i zdrave jedinke, koje će umeti da se izgrade u samosvesna i uravnotežena bića kojima društveni uspeh nije bitniji od mentalnog zdravlja i porodične sreće.

Omiljeni filmski lik? Viljam Volas, škotski nacionalni junak iz 13.veka iz filma ,,Hrabro srce” koji nepokolebljivo ustaje protiv samovolje zlog engleskog kralja Edvarda, sledeći zov pravde i ljubav ka slobodi. Mi smo u pradavnoj prošlosti poštovali Boga Velesa , Boga stočara, a Škotima srodni Velšani i Vlasi, naš stalež pastira, imaju puno poveznica.

Sportski dogadjaj koji Vam je ostao u sećanju? Imala sam priliku i neizmernu čast da radim kao prevodilac za fudbalsku delegaciju iz Brazila i vlasnika i predstavnike kluba Palmeirasa, pa smo posetili rukovodstvo Crvene Zvezde 2000.godine i gledali zajedno sa Draganom Džajićem utakmicu Crvena Zvezda – Rad iz lože i osetila sam se veoma ponosno kada smo dobili veliki aplauz iz gledališta. Brazilska delegacija je pravila turneju po zemljama čiji klubovi su učestvovali na Copa Rio, što je preteča današnje Lige šampiona , održane 1951.god. Na turniru je učestvovalo 8 fudbalskih klubova sveta, uključujući Juventus, Olimpik Marsej, Sporting Lisabon , Vasco da Gama i Palmeiras , Brazil, Nacional, Austriju ( Beč) i Crvenu Zvezdu i pravili reportažu sa preostalim veteranima fudbala koji su učestvovali na kupu i evocirali divne uspomene sa Rajkom Mitićem, Brankom Stankovićem i još jednim igračem kom se ne mogu setiti imena, nažalost, na to doba kada se fudbal igrao viteški i iz čiste ljubavi.

Tim za koji navijate? Navijam za decu koja se igraju na livadi ili u parku i za reprezentaciju Srbije. Profesionalni sport je sublimacija rata i neka vrsta gladijatorskih borbi kojima se pažnja javnosti sa egzistencijalnih pitanja prenosi na sportske poligone i u dvorane u skladu sa maksimom ,,hleba i igara” i zbog toga ne poklanjam previše pažnje tom vidu zabave masa.

Omiljene izreke? Izabrala sam ove tri:

Veselo srce je pola zdravlja.
Ruka koja daje je uvek iznad ruke koja prima.
Hrabar umire jedanput, kukavica hiljadu puta.

Koje pitanje ne volite? ,,Koliko imaš godina?” Ja delam za besmrtnost , zato me zemaljski računi vremena ne dotiču. Obično odgovorim da sam rodjena u prošlom milenijumu ili da sam punoletna. 🙂

Vaša najveća nada? Moja najveća nada je da će se Srbi svih religijskih ispovesti, sada konfigurisani kroz viševekovne projekte kao razne nacije, ponovo okupiti pod okriljem jednog Roda i živeti u plodnom stvaralaštvu, u bratskoj ljubavi i saglasju i ponovo biti narod Svetlonosaca medju narodima. Takodje, radovalo bi me da se ponovo počne ceniti plemenitost, viteštvo, data reč i držati obećanje i zavet i da dostojanstveni i pošteni ljudi, obrazovani i praktično delatni na dobrobit zajednice, dodju na čelo našeg naroda i vode domaćinski ovu zemlju koja će biti Majka, krilo i ognjište našem Rodu i svim dobronamernim ljudima.

Lola Adžić

Slični članci

Back to top button