KNJIGA O PREĆUTANOM

Najlakše je pripovedačima da pišu o onome što ih najdublje ispunjava. Autorka je kao prizmu kroz koju se prelamaju životna iskustva postavila majku, ženu, dojilju, koja učestvuje kapilarno u svim vidovima poznate i nepoznate istorije ljudskog roda.

U ovoj prozi kapavica svakodnevice postaje duboka rana kao i iznenadna trauma. Trpljenje, bol, podnošenje procesa – ovde se javlja kao smisao do kojeg žene moraju da dosegnu trajanjem. Što bi rekao Stevan Raičković: “Bol je naš rad.”

Knjigu odlikuju precizan jezik, prirodni dijalozi, sa razlogom izvedeni rukavci, smislena razuđenost teksta, a sve u cilju da se pokaže ne ženski svet kakav jeste, ne ni muški svet, nego autorkin doživljaj tog sveta, tla i ovog vremena.

Svaka priča je tražila odgovarajući jezički kalup u koji će se izliti tekst. Svetala Kalezić Radonjić polazi od konačnog doživljaja koji je niz događaja uveo u finale; ona priča kroz uzdah pronicljivog posmatrača čije svedočenje nas miri sa stvarnošću, ali ne miri sa zaboravom. Ovo su priče o prećutanom.

Iskustvo žene je iskustvo preliveo u sve ljude, te se ove priče kroz tragične i komične fragmente šalju u svim pravcima. Posebna draž knjige je smeh koji vreba iza tuge.

Na radionicama kreativnog pisanja se mnogo šta može naučiti, ali se ne može naučiti humor. On pripada malom broju pripovedača među kojima je i Svetalana Kalezić Radonjić, nezaobilazna književnica savremenog Balkana.

Enes Halilović