Nad umivaonikom
samoubice,
nema ogledala.
Zato ne vidi
svoj odraz,
poput čopora u snegu.
Vukovi
zavaravaju lovca
kretanjem
po tragu samo
jednog vuka.
Koricom
hleba
trljaju desni
dok im izbijaju
novi zubi.
Ljudima ostavljaju
znake svoga
prisustva.
Zavijanje, trag
i izmet.
Zar pesnik
nije pobeđen vuk
koji se izvrće
na leđa,
spušta uši
i otkriva pobedniku grlo?
Nije li pesma
pesak kojim su
nekada davno
posipane arene
da bi upile
prolivenu krv?
