Kultura

Tako je govorio Šopenhauer

21. septembra 1860. umro je nemački filozof Artur Šopenhauer (Arthur Schopenhauer). Njegovu duboko pesimističnu filozofiju prihvatila je generacija razočarana neuspehom nacionalnih pokreta 1848 u Evropi, a u filozofiji i književnosti našla je odraza u delima Fridriha Ničea (Friedrić Nietzsće) i Tomasa Mana (Thomas Mann) ("Svet kao volja i predstava", "Parerga i paralipomena").

Kazaljak donosi citate Artura Šopenhauera…

Zdravlje nadmašuje sva moguća dobra tako znatno da je zdrav prosjak sretniji od bolesnog kralja.

Bogatstvo je nalik na morsku vodu; što je više pijemo, to smo žedniji.

Ljubomora se uvek rađa sa ljubavlju, ali ne umire uvek sa njom.

Ko je pametan, taj će u razgovoru manje misliti na ono o čemu govori, a više na onoga sa kim razgovara. Ako tako bude činio, može biti uveren da neće reći ništa zbog čega bi se kasnije mogao kajati.

Ma kako čvrsto ljudi bili povezani prijateljstvom, ljubavlju ili brakom, sasvim pošteno svaki na kraju misli ipak samo na sebe i možda još na svoje dete.

Budala trči za užicima života i shvata da je prevarena. Mudrac izbegava nevolje.

On je vrlo nedruštven, to gotovo već znači: On je čovek velikih sposobnosti.

Da bi se priznala tuđa vrednost, treba imati sopstvenu.

Ko je okrutan prema životinjama, ne može biti dobar čovek.

Prijatelj svih nije ničiji prijatelj.

Duvamo balone od sapunice što duže možemo i što veće možemo, iako dobro znamo da će se raspršiti.

Da je čovečanstvo oduvek bilo razumno, istorija ne bi bila dugačka hronika gluposti i zločina.

Zašto su obični ljudi tako društveni i prilagodljivi? Zato što lakše podnose druge nego sami sebe.

Kao što je ljubav prema životu zapravo samo strah od smrti, tako i društvenost ljudi zapravo nije direktna; ona se, naime, ne zasniva na ljubavi prema društvu, nego na strahu od samoće.

Malo ima stvari koje će ljude više odobrovoljiti nego kad im ispričamo veliku nesreću koja nas nedavno snašla.

Back to top button