Ja, Selma Hurić
Ekonomski fakultet završila 2007. u Podgorici. Od 2010. radi kao profesorica ekonomske grupe predmeta. Objavila zbirku poezije PREGLASNO ĆUTANJE.
Ime i prezime: Selma Hurić
Datum i mesto rođenja: 11.1.1984. Prijepolje
Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Čitati, ići u prirodu, spremati omiljenu hranu, jesti, pa opet čitati, šetati… U mom slučaju, i pisati.
Koju osobu najviše cenite: Svaku osobu koja u sebi nosi dobrotu i hrabrost. U ovom vremenu je to dvoje najteže spojiti.
Grad u koji želite ponovo otići: Brisel.
Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Sve na bazi morskih plodova.
Kome najviše verujete: Svojoj intuiciji.
Gde se najbolje odmorite: Na ušću reke u more.
Najbolji dan u životu: Rođenje moje ćerke.
Poslednja laž na koju ste naseli: „Naučiću ja to za sledeći čas, sigurno!“.
Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Prilično. Zapravo, do granice kada mi zadovoljstvo može preći u eventualnu naviku.
Najlepši poklon koji ste dobili: Ima ih više, a svaki je knjiga koju sam maratonski pročitala. Jedna od njih je „Žene, bajke, kraljice“, grupe autorki, koju sam dobila za rođendan.
Omiljena životinja: Definitivno: psi.
Omiljeni muzičar ili bend: Depeche mode.
Omiljeni pisac: Uh…To mi je najteže odgovoriti. Trenutno su to Ellena Ferante i Bekim Sejranović.
Poslednja knjiga koju ste pročitali: „Žene koje trče s vukovima“, Klarisa Pinkola Estes.
Omiljeni filmski lik: Demi Mur kao Hester Prin, u filmu „Skerletno slovo“.
Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Ne pratim sport.
Tim za koji navijate: Ne navijam.
Omiljena narodna izreka: „Sve će to, o mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš“.
Koje pitanje najviše mrzite: „Što se to nisi naspavala“ i „Nije valjda“. Čista nekultura i licemerstvo.
Vaša najveća nada: Da će deca ponovo živeti detinjstvo, a odrasli zasluženu slobodu.
