Specijal

Matematičar koji odbija novac

U oblasti Kupčino u Sankt Peterburgu, u jednoj od visokih ruskih stambenih zgrada iz epohe socijalizma, stanuje građanin Grigorij Jakovljevič Perelman. U trosobnom stanu na šestom spratu, 44-godišnji Perelman živi sa sestrom Elenom Jakovljevnom i osamdesetogodišnjom majkom Ljubov Ljubovnom.

Kako piše Slobodan Bubnjević, susedi Perelmana retko viđaju. Povremeno, u večernjim satima, zapaze ga kako dolazi iz svojih šetnji u starom sakou, sa crnom majicom i starim, ofucanim farmerkama. Ova čudnovata prilika sa grubim čelom, sitnim očima i gustom crnom bradom prikrada se naselju kroz visoku zelenu živicu i obazrivo se osrvćući razgleda stakla parkiranih automobila, a potom brzim korakom utrčava u zgradu.

Oni koji su bili u stanu na šestom spratu govore novinarima da Perelmani žive u dubokom siromaštvu. Navodno su sve tri sobe krcate knjigama i papirima, a u jednoj od njih može se videti i stari klavir po kome je pala prašina. Susedi se žale da na njihovoj terasi raste korov i da ih Grigorij ometa kad lopticom za stoni tenis udara u zid. “U celom naselju smo istrebili bubašvabe, gnezde se samo u njihovom stanu”, kaže reporterima izvesna Vera Petrovna.

Grigorij se skriva već godinama. Kad izlazi iz zgrade, starica Ljubov Ljubovna pre njega izađe napolje, osmotri okolinu zgrade, pregleda vozila, a tek kad se uveri da ni u jednom od njih nema novinara, on kreće u svoju šetnju i potom nestaje u sanktpeterburškoj masi sveta. Pre par godina, novinari moskovske “Pravde” postavili su pravu zasedu i čekali, ali im je Grigorij umakao ispred nosa, odgovorivši u trku da se skriva od “neprijatelja”.

Grigorij Jakovljevič Perelman nije običan stanovnik Sankt Peterburga – on je najgenijalniji matematičar današnjice, čovek koji je pre nekoliko godina rešio Poenkareovu hipotezu, jedan od najtežih matematičkih zadataka svih vremena. Kod tog zadatka većini ljudi je teško objasniti i samu postavku, a vodeći svetski matematičari su ga bez uspeha rešavali više od sto godina.

U leto 2006. godine, kad je potvrđeno da je dokaz Poenkareove hipoteze tačan, Perelman je osvojio prestižnu Fildsovu medalju, koja se svake četvrte godine dodeljuje četvorici matematičara mlađih od 40 godina, a po značaju se smatra Nobelovom nagradom za matematiku (koja inače ne postoji). Međutim, Perelman je nagradu odbio uz objašnjenje da Evropsko društvo matematičara nije kompetentno da ocenjuje njegov rad, bez obzira da li je ocena pozitivna.

“Nisam zainteresovan ni za novac, ni za slavu. Ne želim da budem izložen kao životinja u zoološkom vrtu. Ja nisam heroj matematike, nisam čak ni dovoljno uspešan i ne želim da svi gledaju u mene”, rekao je ruskim novinarima i nije se pojavio na ceremoniji dodele u Madridu, što se dogodilo prvi put u istoriji ove nagrade.

Nakon što je sa mnogo strana njegov dokaz ocenjen kao tačan i pritom bravurozan, američki Institut Klaj ponudio mu je nagradu od milion dolara koja je 1999. godine raspisana za rešenje svakog od sedam milenijumskih problema matematike. Međutim, nakon telefonskog razgovora sa predstavnicima Instituta, Perelman je odbio ponuđenu sumu.

Back to top button