Ja, Miomir Petrović
Pisac, pripovedač, dramaturg, teoretičar umetnosti, diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu na Odseku za dramaturgiju, magistrirao je na Odseku za teatrologiju na FDU u Beogradu, doktorirao je na Odseku za interdisciplinarne studije na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Glavni dramaturg pozorišta Atelje 212 u Beogradu (1996–1999), zamenik direktora drame Narodnog pozorišta u Beogradu (2001–2002), dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu (do 2004). Redovni profesor na predmetima Estetika, Teorija savremene umetnosti i Istorija scenskih umetnosti na Institutu za umetničku igru u Beogradu, predmeta Creative Writing i Screen Culture na Higher College of Techology (UAE) (2019–2021).
Ime i prezime: Miomir Petrović
Datum i mesto rođenja: 1. mart 1972.
Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Vozeći bicikl, čitajući, opažajući, razgovarati.
Koju osobu najviše cenite: Vilijem Fokner, Brajan Feri
Grad u koji želite ponovo otići: Sevilja
Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Hobotnica
Kome najviše verujete: Vremenskoj prognozi, ostalima još manje.
Gde se najbolje odmorite: Pored mora.
Najbolji dan u životu: Jedno divno podne u Rimu, u ulici Via Sardegna 1995.
Poslednja laž na koju ste naseli: Koliko si se samo podmladio!
Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Veoma, više kao posmatrač, što pisac i jeste u svojoj biti.
Najlepši poklon koji ste dobili: Trkački bicikl Colnago Masterpiu.
Omiljena životinja: Pas.
Omiljeni muzičar ili bend: Brajan Feri i, naravno, Roxy Music
Omiljeni pisac: Vilijem Fokner.
Poslednja knjiga koju ste pročitali: „Idemo da krademo konje“, Pera Petešuna
Omiljeni filmski lik: Keri Grant kao Džon Robi iz Hičkokovog „Drž'te lopova“.
Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Prva pobeda Grega Lemonda na Tur De Fransu 1991.
Tim za koji navijate: Moja porodica.
Omiljena narodna izreka: Ko rano rani dve sreće grabi.
Koje pitanje najviše mrzite: Šta je to novo što pišete?
Vaša najveća nada: Da se neću reinkarnirati.
Objavljena i izvođena dela Miomira Petrovića:
Drame: Vagabund u gradskom vrtu (1995), Argivski incident (1996), Demijurg (1997), Appendix (1997; izvedena 2003. u Centru lepih umetnosti „Gvarnerijus“i kao radio–drama u produkciji RTS–a 2004), Čopor (1998), Vučije leglo (2000;izvedeno u Narodnom pozorištuu Pirotu 2006), radio–drame Galerijeve vatre i Black Lightu produkciji RTS–a.
Naučne monografije: Oslobođenje drame (Zadužbina Andrejević, Beograd 2000), Kreativno pisanje, naratološki pristup tekstu i kontekstu (Megatrend, Beograd 2011), Mitopoetike (Zavod za udžbenike, Beograd 2019), Napisati roman! (Biblioteka grada Beograda, 2023).
Romani: Sakaćenje Romana (Prosveta, 1997), Pankration (BIGZ, 1998), Samomučitelj (Prosveta, 2000), Persijsko ogledalo (Geopoetika, 2001), Arhipelag (Geopoetika, 2003), Lisičje ludilo (Laguna, 2005), Staklena prašina (Laguna, 2006), Лисичино лудило (SKC, Skopje, 2007), Libansko leto (Laguna, 2007), Persijsko ogledalo (drugo izdanje, Laguna, 2008), Bakarni bubnjevi (Laguna, 2009), Galerijeve vatre (Laguna, 2011), Tečni led (Prosveta, 2011), Miris mraka (Laguna, 2013), Kuća od soli (Laguna, 2016), Black Light (Laguna, 2018), ФилоктетнаЛемносе/Персидскоезеркало (Aliteja, Sankt–Peterburg, 2018), Šumski čopor (Ammonite Books, 2019), Središnja pustinja (Laguna 2021), Krotitelji vremena (Laguna, 2023), Dionizije 1941 (Laguna, 2025).
Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda (1996), nagrade „Laza Kostić“ za knjigu Kuća od soli (2017) i Ordena Vožda Đorđa Stratimirovića za doprinos srpskoj kulturi (2022). Član je Srpskog književnog društva.
