Društvo

EU dokument o Srbiji

U analizi se navode mogući koraci koje bi predsednik Srbije mogao preduzeti u bliskoj budućnosti.

BRISEL, 07. jun 2022.(FoNet) – Evropske obaveštajne službe su izradile analizu u kojoj se ocenjuje da predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da preduzme korake na domaćoj i međunarodnoj sceni kako bi odložio svoj raskid sa Rusijom, a u međuvremenu nastavio da pridobije ustpuke Zapada, preneo je danas Radio Slobodna Evropa koji je imao uvid u taj dokument.

Taj dokument, koji ima klasifikaciju “tajno”, izradilo je više evropskih obaveštajnih službi za potrebe Evropske službe za spoljne poslove, na čijem je čelu šef evropske diplomatije Đozep Borelj. U dokumentu se analiziraju naredni koraci koje će Vučić preduzeti s ciljem nastavka politike balansiranja.

Ruska invazija na Ukrajinu, smatraju evropski obaveštajci, predstavila je problem odnosa snaga za predsednika Vučića, smanjujući manevarski prostor Srbije u oblasti spoljne i bezbednosne politike.

U analizi se navode mogući koraci koje bi predsednik Srbije mogao preduzeti u bliskoj budućnosti.

“Kako bi ublažio snažan pritisak Zapada u vezi sa sankcijama, predsednik Vučić planira da preduzme različite poteze, na međunarodnom i unutrašnjem planu kako bi sprečio negativne implikacije po Srbiju, ali najviše da sačuva sopstvenu političku moć”, naglašava se u intenom dokumentu.

Između ostalog se navodi da je velika verovatnoća da će on odlagati formiranje nove vlade što je duže moguće, koristeći to kao izgovor za odlaganje uvođenja sankcija Rusiji. Izbori u Srbiji održani su 3. aprila. Na njima su Vučićevi naprednjaci osvojili 120 mandata u Skupštini Srbije, dok je u parlamentu od 250 poslaničkih mesta potrebno najmanje 126 glasova za formiranje vlade.

S druge strane, procenjuje se u dokumentu EU, očekuje se da će predsednik Srbije verovatno sprovoditi “politiku malih koraka” kako bi Srbiju približio Zapadu. Cilj je da odloži svoj konačni raskid sa Rusijom i iskoristi buduću promenu spoljnopolitičkog pravca kako bi dobio što više političkih i ekonomskih ustupaka za Srbiju.

U dokumentu se spominje da bi Srpska pravoslavna Crkva (SPC) odigrala ključnu ulogu u slučaju da Srbija odluči da se kreće prema Zapadu. Navodi se da je patrijarh Profirije veoma blizak sa srpskim predsednikom, i da bi on odigrao važnu ulogu u tome da stanovništvo prihvati prozapadnu politiku Srbije.

“Izdašne državne donacije SPC pomoći će Profiriju da uveri sveštenstvo u tom pogledu”, stoji u internom dokumentu.

Dodaje se da je prvobitni “neutralni” izbor SPC da ne stane ni na jednu stranu u ratu u Ukrajini olakšao situaciju za Vučića, stvarajući određeni prostor da se udalji od Rusije.

Evropske obaveštajne službe ocenjuju da će u narednom periodu Vučić pokušati da iskoristi porusku desničarsku opoziciju u parlamentu kao izgovor da ne usvaja ili odlaže teške spoljnopolitičke odluke.

“Vučiću odgovara prisustvo takve opozicije jer mu omogućava da se Zapadu predstavi kao umereni političar”, stoji u dokumentu ali i podvlači da su ove desničarske partije (NADA/DSS, Zavetnici i Dveri) povezane SNS i imaju finansijsku i logističku podršku te stranke.

Evropske obavestajne službe predviđaju da će rasti tenzije unutar SNS prilikom raspodele vlasti na lokalnom i državnom nivou, ali i zbog budućih odluka o spoljnoj politici.

Kada se vlada formira, njen sastav će biti jasan pokazatelj spoljnopolitičkog pravca Srbije, a prema navodima u dokumentu Aleksandar Vučić će vrlo verovatno nastaviti da drži prozapadne i proruske ministre u budućoj vladi kako bi nastavio balansirajuću politiku.

S tim u vezi, analiza poredviđa da će budući premijer biti iz redova SNS. Kao mogući kanididati se spominju Siniša Mali, Nikola Selaković, a da manje šanse ima, iako i dalje je kandidatkinja, aktuelna premijerka Ana Brnabić za koju se misli i da će biti ili predsednica Skupštine ili će dobiti važnu ambasadorsku poziciju.

Poseban paragraf se posvećuje karijeri Nikole Selakovića za kojeg se u dokumentu podvlači da ako ne postane premijer, onda će imati važno ministarsko mesto.

Selaković i dalje ostaje kandidat za funkciju ministra inostranih poslova, mada prema navodima evropskih obaveštajnih službi, u cirkulaciji je i ime Marka Đurića, ali da “Moskva preporučuje Selakovića” za to mesto.

Analiza evropskih obaveštajnih službi se bavi i ulogom predsednika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa u politčkoj sceni u Srbiji. Obaveštajne informacije, piše u dokumentu, pokazuju da postoje indicije o “zakulisnoj saradnji sa Vučićem i njegovoj ulozi ‘trojanskog konja’ koji izaziva razdor među opozicionim strankama i već neko vreme ih slabi”.

Spominje se da je Dragan Đilas nekoliko puta pred izbore odbacio saradnju sa SNS, ali da je saradnja između njega i Vučića postala izglednija posle sastanka sredinom aprila i najave mogućih prevremenih gradskih izbora u Beogradu na jesen 2022. ili proleće 2023, prenosi RSE.

Back to top button