Društvo

Narastajuća socijalna nejednakost

Uprkos tome što je proteklih godina u Srbiji smanjena stopa siromaštva sa 27, na 24 odsto, nestrazmera u stopi siromaštva je i dalje velika, izjavio je FoNetu Slobodan Cvejić iz Grupe za razvojnu inicijativu SeConS.

Mada se može konstatovati pad stope siromaštva, kao i povećanje plata, rekao je Cvejić u serijalu razgovora Destinacija, ti podaci ne govore o poreklu novca najbogatijih, koji je poboljšao tu statistiku.

Prema njegovim rečima, na ukupno materijalno stanje društva utiče i priliv novca državljana Srbije iz inostranstva, bilo da su tamo boravili kraće vreme ili da su u radnom odnosu u stranim zemljama.

Cvejić ukazuje da su posebno pogođeni neformalno zaposleni i zaposleni u uslužnim delatnostima, koje su najugroženije.

Ukupan obim nije, ipak, bio registrovan zvaničnim podacima, jer mnogi od tih ljudi izmiču statistici, a upravo su oni morali nekako da se snalaze.

Tada mikro mreže pomoći, rođačke, porodične i prijateljske, imaju veliku ulogu, naglasio je Cvejić, objašnjavajući da su ljudi gledali kako da prežive na minimumu, pa su bili spremni da rade i u drugim oblastima i uslovima.

On je istakao da je država uvela neke mere koje su pomagale i građanima i privredi i koje su donekle pomogle u toj situaciji, ali je potcenila rizik siromaštva kojem su ljudi bili izloženi.

Osvrćući se na jednokratnu finansijsku pomoć države punoletnim građanima, Cvejić je konstatovao da bi taj potez mogao da donese veću štetu, nego korist.

Kako je predočio, novac nije raspoređen na pravi način, već je samo obnovio nejednakost koja u Srbiji narasta proteklih godina.

“Zašto neko ko ima platu 1.000 evra dobio tih 50 evra, isto kao što dobije neko ko nema platu ili ima platu 200 evra”, upitao je Cvejić.

Zašto tih 50 evra nije dato nekome kome je potrebnije, nego je novac isplaćivan linearno, dodao je on i ocenio da je to bila jednostavna logika.

Država, međutim, nije htela da razmišlja o tome prema kome je pravedna, a prema kome nije, kao ni da targetira ugrožene grupe, jer to poskupljuje proces, uveren je Cvejić.

Kako je obrazložio, rezon je zato bio da se “upumpa toliko novca u potrošnju”, da bi radile i prodavnice, restorani, benzinske pumpe i da bi se vrteo novac.

“Trebalo je odrediti limit i dodeljivati više sredstava onima kojima su stvarno potrebna”, naglasio je Cvejić.

Prema njegovom uvidu, neki ljudi uopšte nisu ni mogli da dobiju tu pomoć, jer nemaju lične dokumente, ne znaju kako da popune formular da bi pristupili novcu ili nemaju otvoren bankovni račun.

On smatra da siromaštvo treba gledati kao višedimenzionalni problem, a ne samo kao monetarno siromaštvo.

Teško je danas razdvojiti šta je direktna posledica kovida i njegovih efekata, a šta posledica nekih političkih poteza, protumačio je Cvejić.

Kako je zaključio, za smanjenje siromaštva je potrebno da se ono sistemski predupredi, a ne da se rešavaju njegove posledice

Back to top button