Hronika

Dvadeset godina nema sudskog epiloga za ubistvo Pavla Bulatovića

Dana 7. febuara 2000. godine u Beogradu je ubijen ministar odbrane Pavle Bulatović.

Savezni ministar odbrane ubijen je u večernjim satima 7. februara 2000. godine u restoranu „Rad“ na stadionu na Banjici dok je sedeo s Vukom Obradovićem, direktorom Ju garant banke, i Mirkom Kneževićem, upravnikom restorana.

Ubica je preko fudbalskog terena prišao zadnjoj strani restorana i kroz prozor ispalio nekoliko rafala iz automatskog oružja. Ministar je usmrćen na mestu, dok je Knežević lakše ranjen. Ubica je uspeo da neprimećen pobegne s mesta zločina. Ministar Bulatović nije želeo da ima obezbeđenje. Verovao je da mu nikakva opasnost ne preti.

Jednom prilikom je, upitan zašto ne vodi više računa o svojoj bezbednosti, odgovorio: „Ako bi mene ubili, ni manje štete ni veće bruke za državu“. Pogrešio je jer najviši predstavnici države nisu pokazali ni da ih je likvidacija ministra potresla, niti je iko pomenuo „državnu sramotu“.

Istragu njegovog ubistva zajedno su vodili kriminalistička policija i vojna bezbednost. Uprkos pretpostavci da je vojska imala moćnu obaveštajnu službu, sve informacije koje su kasnije predstavljene kao plod zajedničkog rada zapravo su bili podaci do kojih je došla policija. A ni to nije bilo od velikog značaja. Između ostalog, saslušana je nekolicina kriminalaca čiji su pozivi s mobilnih telefona evidentirani na baznoj stanici koja pokriva okolinu mesta ubistva. Pokazalo se da neki od njih stanuju u blizini, da su drugima tu poslovne prostorije, dok su treći imali čvrst alibi za boravak u tom delu grada.

Ubica i nalogodavac zločina nisu otkriveni, iako je navođeno nekoliko konkretnih imena.

Ubistvo ministra dogodilo se tri nedelje posle ubistva Željka Ražnatovića Arkana, o čemu su mediji mesecima izveštavali, pa smaknuću ministra, uz svetle izuzetke, nije dat značajniji medijski prostor. Ni tadašnja vlast, niti one koje su je nasledile nisu nagovestile mogućnost da se istraga ponovo sprovede.

Back to top button