Ja, Izudin Ašćerić
Od rođenja živi u Gluhavici, u Tutinu. Osnovnu školu "Aleksa Šantić" u Crkvinama završio je kao đak pešak i učenik generacije. Upisao je Gimnaziju u Tutinu, ali zbog samotnog putovanja se ubrzo prebacio u Tehničku školu i išao s komšijskom decom. Od ranog detinjstva nosi atlas sa sobom, pa otuda pokraj književnosti koju čuva, upisuje geografiju i diplomira na Prirodno-matematičkom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Na istom Univerzitetu je 2019. godine završio master studije. Danas predaje geografiju u tutinskoj Gimnaziji i svojoj matičnoj osnovnoj školi "Aleksa Šantić", svom klasju. Član je Planinarskog društva "Beleg", član "Ekološkog pokreta Sačuvajmo", član "Kulturno-umetničkog društva Tutin". Pohađa Radionicu kreativnog pisanja Enesa Halilovića. Upravo je debitovao zbirkom poezije "Sirovo perje", 2023. godine.
Ime i prezime:Izudin, dade mi dedo, ja njemu kasnije pesmu, kada je nije video. Ašćerić, asker – vojnik, ratnik, mirni ljudi.
Datum i mesto rođenja: 4.12.1995. u Novom Pazaru, negde oko 4 sata ujutru, padao je sneg.
Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Poezija, i pokoji roman. Ponekad i više od tri. Sa prirodom, i sobom.
Koju osobu najviše cenite: Samo fragmente dobrote u ljudima. Njihova imena ne.
Grad u koji želite ponovo otići: Prag. Kao da nisam ni izašao iz njega. I dalje ga krišom posmatram. Mi ćemo se sresti.
Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Domaći, na dodir vruć hleb, ispraćen pozivom majke da je spreman.
Kome najviše verujete: Tvorcu. I Njegovoj knjizi. Onda roditeljima.
Gde se najbolje odmorite: U tišini hladne sobe. I među porodicom, kad se katkad sretne. I u pisanju, kada mi veruje.
Najbolji dan u životu: Kada se rode deca.
Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Na instagramu kad delim poeziju, i kad se ponekad zaljubim, ali prođe.
Najlepši poklon koji ste dobili: Pingvin, koga su mi deca pojela. Čuvao bih ga i dalje, ali ga nema.
Omiljena životinja: Tigar, pingvin i vrabac (na prozoru). Oni se ne poznaju.
Omiljeni muzičar ili bend: Darko Rundek, Haustor. Dana kad sam uspeo da čujem slušajući po mnogo puta do tada numeru Šal od svile, sloboda je otvorila jedan drugačiji prostor za mene. I ja od tada tu stanujem, iako već dugo stanar nisam. Njemu želim da budem i Šejn, i Lice, i Old Boy. Bi’ mogo da mogu. Samo na čas. Pamtim kao juče, pesma Señor, dvoje na klupi i deo koji govori: „naša se radnja zbiva kasnije“, no trouble at all. Osta, da pamti, klupa u tom gradu kišnicu i čekanja, i druge njegove stihove, koji kazuju: „Zapamti prizor i nikad me ne pitaj kamo dalje.“ I neizostavni – EKV, Azra i Miladin Šobić.
Omiljeni pisac: Premlad sam da imam omiljenog pisca.
Poslednja knjiga koju ste pročitali: Stranac, Kami. Trebao mi je.
„Najteže mi je bilo što sam imao misli slobodnog čoveka.“
Omiljeni filmski lik:Džoker, u ulozi Hoakina Finiksa. Jednako je lud i normalan.
Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Kristijano Ronaldo u crvenom dresu Junajteda, mog detinjstva.
Tim za koji navijate: Junajted, Real Madrid, i Novi Pazar. Detinjstvo, beli dres, i moje dvorište.
Omiljena narodna izreka: Psi laju, karavani prolaze.
Koje pitanje najviše mrzite: Sve što kreće sa „tebi je lako“.
Vaša najveća nada: Da ću polumesečevim u runu pera zagrliti svet kojem nedostaje mira. Dosta je što zvezde krvare.
