Ja, Jasna Milićev
Začeta je varljivog proleća da bi bila rođena 12. u decembru 1968, ili bilo koje druge godine. Sumnja se da je napisala zbirke poezije Šaram po glavi (KOV, Vršac, 1994. godine), Bašta modre kiše (Narodna knjiga, Biblioteka Alfa, Beograd, 2004. godine), Ne brinem više (Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva, Edicija Najbolja, Pančevo, 2012. godine). Objavljivala je i objavljuje vaskoliku poeziju, prozu i tuđe književne prikaze po književnoj periodici (Rukopisi, Sveske, Kvartal, Književna reč, Književnost, Letopis matice srpske, Polja, Beogradski književni časopis, Književni magazin i drugoj). Poezija joj je prevođena na engleski, poljski, mađarski, rumunski, neptunski, svahili, bantu, somnambulni, keltski, koptski, kreolski, hazarski, uranski, varvarski, sarmatski, i mnoge druge znane, neznane, volja vam i izmišljene jezike vaseljene. U prošlom veku uređivala je Rukopise, zbornik mladih autora sa teritorije bivše Jugoslavije i jedan je od ovovekovnih urednika magazina za književnost, kulturu i umetnost, Kvartal i poneke knjige Edicije Najbolja, Udruženja književnika i književnih prevodilaca Pančeva. Nagrade: Matićev šal za 1995. godinu, International Poet of Merit, Washington D.C., USA, 2001. i nedavno Gromobran svemira kao internet grudobran za stvaralački podvig izgradnje kuće koju neprestano obara stvarajući je komadima iz kosmosa uspešno ih dovukavši u sopstvenu orbitu. Član je Srpskog književnog društva, Udruženja književnija i književnih prevodilaca Pančeva, te Društva nepokorenih duhova Vaseljenske mandarinske škole.
Ime i prezime: Jasna Milićev
Datum i mesto rođenja: 12. 12. 1968, Pančevo
Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Sedam dana bez mobilnog telefona zvuči izvanredno u svakom smislu. Dobra ideja, odmorila bih se ćuteći sa pogledom zakucanim u zeleno!
Koju osobu najviše cenite: Najviše cenim osobu koja bezuslovno govori istinu, a istovremeno maštovitu i smelu da sa mnom krene u najluđe avanture.
Grad u koji želite ponovo otići: Firenca!
Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Masline i sir.
Kome najviše verujete: bratu.
Gde se najbolje odmorite: u sopstvenoj samoći.
Najbolji dan u životu: Imala sam četiri ili pet godina kada mi je otac kupio prelepu belu damsku tašnicu, a potom poveo u zoološki vrt. Užasno je smrdelo, ali moj tata je tako divno umeo da razgovara sa životinjama. Uživao je u tome. I ja, slušajući ga. Toga dana sam rešila da se osvetim majmunu koji je poprilično zadržao tatu, a meni se žurilo tamo gde ne smrdi. Omlatila sam majmuna svojom belom tašnicom, a on ju je tom brzinom ščepao da me je zakucao o kavez istrgnuvši mi je iz ruke. Zahvaljujući majmunu, istog dana dobila sam i crvenu damsku tašnicu. Bela je zauvek ostala majmunu, a crvenu sam ukrasila hemijskom olovkom, jedinom stvarčicom koju sam pored notesa u njoj čuvala. Još uvek verujem da sam jedina dama koja je u jednom danu dobila na poklon dve damske tašne koje je želela „najviše na svetu“.
Poslednja laž na koju ste naseli: Za mene je laž kao stolica; svakoga dana nasednem na neku!
Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: Ne uživam u društvenim mrežama.
Najlepši poklon koji ste dobili: Dve željene damske tašnice u jednom danu!
Omiljena životinja: Moj dobri pas Džeki.
Omiljeni muzičar ili bend: Leonard Koen
Omiljeni pisac: Ako već moram nekog da izdvajam iz tolikog broja meni dragih pisaca, neka to bude Miloš Crnjanski. S njim se uvek dobro ispričam i nekako prirodno razumem.
Poslednja knjiga koju ste pročitali: Zbirka pesama Tomislava Marinkovića „Šta o nama misle anđeli”.
Omiljeni filmski lik: Išmael (film „Fani i Aleksandar“ Ingmara Bergmana)
Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Jedna davna kasačka trka sulkama u blatnom dolu zvanom hipodrom, selo Dolovo.
Tim za koji navijate: Studenti u blokadi
Omiljena narodna izreka: Svaka ptica svome jatu leti.
Koje pitanje najviše mrzite: Koja počinju: „A, kad ćeš…?“
Vaša najveća nada: Da svane novi dan suncem obasjan.
