ODMREŽAVANJE
Od onih sam što praštaju sve osim laži i zlobe
Ne bavim se tuđim životima ni svoj nisam trošila
Kako je trebalo kako sam možda mogla
Previše praznohoda i praznorečja
Kad sam omudrala bilo je kasno
Sigurna sam samo u jedno
U prošlom životu bila sam raža
Rušljoriba sa hrskavičavim skeletom
Pogledaj tanka sam kao list i imam otrovnu bodlju
U repu nosim je kao amulet
Da sam imala sreće u Mekongu bi me ulovio
Mihajlo Pantić kakva raža rekao bi
Kakva raža
Da si raža bilo bi ti svejedno
Je li te ulovio Pantić Erih Koš
Ili Jaša Grobarov otkud ti znaš
Pitam te kako razmišlja raža
Ulovljena u smutno obzorje u Mekongu na primer
Ili drugde
Ti ni o ljubavi nisi imao pojma igrao si se rečima
I srcima kao klikerima Jesen u Njujorku me
Još uvek rasplače prepoznajem po pogledu
Ostavljene devojke isfrustrirane muškarce
Pročitam brzo i lako jasno se sećam
One raskaljane užičke zime blatnjavih pločnika
Po kojima smo kao nerođenu decu šetali snove
Svako svoje na istoj uzici kao pse
***
Između nas je tridesetogodišnji muk
Između 1618. i 1648. je Tridesetogodišnji rat
Okončan je Vestfalskim mirom Nemačka je krvarila
Španiji su amputirali Nizozemsku i Portugaliju
Bolelo je Francuska je postala dominantna sila
U Evropi
A ti si se oženio lepoticom
Koja je Rostovoj ukrala ime
Drugačije se volelo u prošlom veku
Drugačije se volelo u prošlom veku
Iz kojeg dolazimo ti i ja
Modrooki larpurlartista i svojeglava sirena
Nespremni da ljubav delimo preko društvenih mreža
Nas su učili da volimo a ne da lajkujemo
I da grlimo snažno
I da psujemo kad nam se prohte
Reč Prijatelj smo pisali velikim slovom
Iz principa
I čitali smo Crnjanskog jer smo ga voleli
A niko nas nije terao na to
I slušali smo Kejva mračnog i turobnog
Kao život sam
Tražili smo mesto
where the wild roses grow
i nema veze što ga nismo pronašli
nama je bilo lepo
i zaista je mirisalo na ruže reku i šećernu vunu
U tom vremenu su jedine društvene mreže
Bile one paukove
I mreže kapilara na potkolenicama
Jedne gimnazijalke
Koja nije imala pojma šta znači šerovati
A i da jeste nema tog blaga
Za koje bi ona podelila vezu
I onaj prvi poljubac
Desno od pošte koju su davno srušile bombe
Moja maloletna kćer ne može da shvati
Da nemam tvoju fotografiju
To je kaže kao da ni tebe nisam imala
Sa njene tačke gledišta to je zaista tako
Za nas je kasno da menjamo svet
Za svet je kasno da promeni nas
Za nas je kasno da menjamo sebe
Za nas je kasno
Kasno je za nas
Jeste kasno je
Živimo u vremenu debelih gordih i praznoglavih
A hteli smo među bezbrižne lake i nežne
Bože kako smo hitali da sasvim odrastemo
Život nam se cerio u lice dok smo lakoverni
Pravili planove o njemu
Usput smo pogubili suze srca i osmehe
Doista sada je kasno kao što reče Pesnik
Bilo šta reći što bi bilo jasno
Ljubav se neizlečivo razbolela
Mentalna higijena je zatajila
Nikad samlji i nikad manji usred razularene rulje
Ovo je vreme ružnih tetovaža i otužne muzike
Fali mi šaka sećanja da oteram krezubog Alchajmera
Da li je bio jun ili septembar
Ne pamtim datume koje sam pamtila
Ali ne zaboravljam one koje sam volela
Na sve sam oguglala osim na dobrotu
Pred njom još uvek zaplačem kažem respekt i skinem kapu
Odlomci predživota vaskrsavaju mi pred očima
Tvoje oči i dlanovi
Devojka na biciklu
Medoševa vodenica
Gradski trg
Moja drugarica Milena
Prvo pivo
Umro je Kurt Kobejn
Pričala sam ti o svom pradedi koji je duvan zavijao u novine
I pušio olovo
A nadživeo dva svetska rata
Ti si skicirao mladića za kojeg si govorio to je on to je on
A on je za mene bio starac sa spomenika
Mladić sa tvog crteža mogao je biti moj budući ljubavnik
Otac moje nerođene kćeri
Ili terorista
A ostao je skica
Eto to je ta kob neostvarenih mogućnosti
Ti si bio drugačiji od svih koji su došli posle tebe
Nisi govorio da me ne razumeš
Nisi se plašio mojih mrakova
Moje insomnije nazivao si lucidnim momentima nesna
A moje stihoslovlje poezijom
Umeo si da zašiješ poderano srce
Znao si da nacrtaš most put i krst
Vodio si me na studentske demonstracije
Kupio si mi pištaljku
Onu plastičnu roze za devojčice
Tako si mi rekao
Vuk Drašković je govorio o semenu zla
Obećavao žuđenu slobodu
Medijima čoveku i ptici
Ti si ga kopirao
Zato si našao onaj očev kišni mantil
Sećaš li se
Rukavi su ti bili predugi
Dani su bili prekratki
Poklonio si mi buket đurđevka
Mirisao je na omekšivač i tamjan istovremeno
Otad ne kupujem cveće
I nikom ga ne poklanjam
Nije to princip
To je odbrana od besmisla
JAZUK
Valjda je to prva reč
Koja je iskočila iz tanjira
I bubnula o čekić nakovanj i uzengiju
Mog desnog uva
Jazuk je ne ostavljaj dušmanima
Mora sve da se pojede
Govorila je baba
Bila je izričita
Nije se igrati s jazukom
Zaključila sam
I gutala sam hrabro
I kad se nije moglo
Kad se vraćalo iz utrobe
Jazuk je javljalo se odnekud
Uvek iznova
I ja sam korom hleba
Omazivala tanjir
Kako se ne ugojiš makar od jazuka
Pitala me jednom sveznajuća susetka
Ne da joj rđa bubnula je odnekud
Odavno pokojna baba
Znači rđa je jača od jazuka
Zaključila sam
I nije mi bilo svejedno
NEKE SREDOVEČNE ŽENE
Obreh se među sredovečnim ženama
Dovukoh svoje bore stečene fobije noćna znojenja
Klimakterične valunge i sumračne magline
A one u retorti pripremaju eliksir koji će
Im vratiti mladost što u ništo ode mladost
Nepovratno izgubljenu one veruju neko će ih
Zavoleti osvetiće se bivšim muževima
,,Videće oni“ i ,,videće ovi“ prete sredovečne žene
Namerne da nekud stignu namerene da budu viđene
Veštački biseri u vilicama sredovečnih žena
Deluju bleštavo belo i otužno ti zubi kupljeni na rate
Kupljeni od jubilarnih nagrada zakinuti na dečjim rođendanima
Ti zubi koji ne mogu da pregrizu lepljivu traku
U čeljustima sredovečnih žena uvek imaju preteće
Namere bože kako se plaše kako strepe nad svakim
Menstrualnim ciklusom da li će biti poslednji
Samo da im ne uvenu još ne samo da im ne uvenu
muškatle među nogama
