Tri peseme Marije Petranović Šerifović

                              ČETIRI GODIŠNJA DOBA

Žena sam od dvanaest godina

Proleće je

Gledam kako Japi duva lepak iza škole,

odvajam se od razreda i povraćam

Leto je

Sestra nosi duge rukave

skriva ožiljke

ja skrivam moje znanje o tome

Jesen je

Uperen je pištolj umene

Izdaj majku

Ćutim, nemam saznanja

Hodam bez čarapa u školu,

zaboravila sam da uključim mašinu

Zima je

Nosim psa kod veterinara

Otrovan je

Molim da me prime u bus, sneg je dubok

Mala, pas ne može u bus

Svaki dan u strahu ulazim u stan

očekujući da je neko mrtav.

Ako prođem sa 5 zaželela sam barbiku,

onu koja krstari i putuje po svetu.

Za trinaesti rođendan zaželela sam

da me nema

Žena sam od dvanaest godina

 

                              LEĐA

Gola

Slana

Glatka

Snažna

Sa ožiljkom 

Sa žigom 

Sa teretom

Velika kao zagrijaj

Kao bračni krevet

Kao Balzamake

Kao moj osmeh

Nista nije važno 

Kažeš

Leđa služe jedino da

Se podmetnu

 

                              SUTRA TE OSTAVLJAM

                                       SIGURNO JE

Iste su nam oči jantarne

Oko moje

Oko nas Svemir

Naša tela u vodi

Orgazmi slobode

Izbačeni smo dok je priroda vodila ljubav

Bilo je glasno

Upozoren si da je najlepše

ljubiti prste koji pišu

Da je nastrano dirati pesnikinju

Ona će sve zapisati i bićeš izložen

Tvoje poljupce i krike će deliti sa svetom

Sutra te ostavljam molim te veruj

Ne želim da znam kakvu mi kućicu

praviš na terasi, 

ne želim da pamtim pogled

Ptice odlete, ne muči se

Sutra ćeš proći baš kao ove

moje modrice na grudima

Ne sećam se zrake sunca na preponama

Ne sećam se žute lubenice u tvojim šakama

Sutra si ostavljen

I čitaj svaki dan ovu pesmu

Sutra te ostavljam