Ja, Julija Milićević

Ime i prezime: Julija Milićević

Datum i mesto rođenja: 18. decembar 1995. Raška

Kako provesti sedam dana bez mobilnog telefona: Nerado priznajem, ali nisam osoba koja bi mogla da provede 7 dana bez mobilnog telefona.

Koju osobu najviše cenite: Najviše cenim roditelje i sestru.

Grad u koji želite ponovo otići: Istanbul.

Jelo koje biste mogli jesti svakog dana: Lazanje.

Kome najviše verujete: Opet roditeljima i sestri.

Gde se najbolje odmorite: Na planini.

Najbolji dan u životu: Prvi položeni ispit.

Poslednja laž na koju ste naseli: “Upiši vajarstvo, mnogo je lakše nego na dizajnu.”

Koliko ste aktivni na društvenim mrežama: I više nego što bih priznala.

Najlepši poklon koji ste dobili: Usput ubrano cveće.

Omiljena životinja: Pas.

Omiljeni muzičar ili bend: Samo jedan od – Nikola Pejaković Kolja.

Omiljeni pisac: Gabrijel Garsija Markes.

Poslednja knjiga koju ste pročitali: „Moj muž“ od Rumene Bužarovske.

Omiljeni filmski lik: Endi Dufrejn (Bekstvo iz Šošenka).

Sportski događaj koji Vam je ostao u sećanju: Kecmanova trojka u poslednjoj sekundi protiv Cibone 2010.

Tim za koji navijate: Partizan.

Omiljena narodna izreka: “Sam pao, sam se ubio” i to često sebi govorim.

Koje pitanje najviše mrzite: Ono “šta ti je?” ni iz kog razloga.

Vaša najveća nada: Da ću živeti od svoje struke.